Znali su da se ne može protiv Rastkove volje. I na neki način, imali su strah od njega, zbog njegove tajanstvenosti. Jedno vreme nije ga bilo u zamku, lagao je da ide u Bosnu radi lova. Lagao je da lovi, jer je tako slobodno mogao da odlazi po šumama i planinama, gde su ga čekali preživeli Bogumili. Tih dana, kada je napunio 17 godina, zadržao se u Bosni danima. Vratio se sa blagom u rukama. Nalazilo se u drvenoj kutiji, zaključano, a ključevi kod njega, kod budućeg monaha Save. Sve je isplanirano, morao je pobeći. Knjiga nije bila bezbedna u zamku. A on je sledeći koji je mora čuvati jer je Vatikan sve češće optuživao Kulina Bana da štiti jeretike. Nije se znalo da li će nečija vojska upasti na teritoriju Bosne i jednostavno istrebiti jeretike. A Rastko je taj sveti čovek, po proročanstvu. Prepoznali su ga kada je bio dete i nazad se nije moglo. Krenuo je na Atos, uz pratnju svojih najbliskijih, odanih slugu i prijatelja. Tamo su monasi bili upoznati sa njegovom sudbinom. Veza sa Bogumilima i Katarima bila je čvrsta, kao i tajna koja ih veže. Bez obzira, kojoj veri pripadate, pisana Reč mora da se sačuva.
31