KOLUMNA
IKAGA“
NSKOG „Č
A
ENECUEL
TVORCA V
INOKA DO
ES, OD OR
FERNAND
TNIK LUIS
I UME
SVESTRAN
A SVET
OPČINIL
OJA JE
STAVA K
PRED
32
Piše Džek Tornton
VENECUELANSKA VERZIJA ČUVENOG MJUZIKLA „ČIKAGO“,
SMELIM I AUTENTIČNIM PRISTUPOM SVETSKOM KLASIKU,
BEZOBRAZAN JE I POLITIČKI
POTPUNO NEKOREKTAN
POZORIŠNI KOMAD GLUMCA I
REDITELJA LISA FERNANDESA,
KOJI STAROM ODELU DAJE
LATINO SJAJ.
Stabilna i očaravajuća glumačka
postavka predvođena glumicom
Natali Martinez (Merilin Vilma),
vatrenom Džudi Buendijom (Roksi)
i mačo zavodnikom Luisom Fernandesom (Bili), publiku je podigla
na noge, nateravši je na histeričan
aplauz i ovacije u „Tereza Kareno“
pozorištu u Karakasu.
Grad pod upravom revolveraškog
nasilja čini se savršenom postavkom
za predstavu o kriminalcima koji
postaju velike zvezde korumpiranog društva opsednutog seksom,
krvlju i mafijaškim obračunima. A
sve to, upravo i jeste stvarnost skoro
svih savremenih latinoameričkih
društava.
Čorbu dodatno „začinjava“ orkestar
vrhunskih muzičara, naspram kojih
njihove kolege sa Brodveja čine
starim i dosadnim. Radnja je brza i
dinamična, baš kao i zemlja reditelja
venecuelanskog „Čikaga“, koji ističe
da se nikada nije libio da svojim
delima bode oči onima koji ih pred
stvarnošću uporno drže zatvorenim.
Za gledaoca sa zapada, ovo delo
moglo bi biti suviše realno i brutalno, ali ne i za prosečnog latinosa,
naviknutog da scene iz predstave
viđa na svakom koraku. I baš u tome
je značaj remek dela Luisa Fernandesa, čiji su dometi kao reditelja, ali
i glumca davno prevazišli granice
njegove domovine i čekaju da osvoje
svet.