Sapunice: A vama, Andrease?
Andreas Georgiou: Najvažnije
mi je da ne izgubim razum, i da
se ne nerviram oko gluposti, a to
postižem tako što nikada ne razmišljam unapred. Trudim se da
živim u trenutku, verujući u naporan rad, a manje u sreću. Na kraju se
svi računi svedu, a to koliko si uspeo
najbolje prosudi vreme. Ne nule na
čeku od honorara.
Sapunice: Svesni ste toga o čemu
pišu tabloidi ovih dana. Šta vi
kažete na navode o tome da ste u
vezi?
Andreas Georgiou: Nije prvi put da
se tako nešto piše o meni. Naravno,
nije istina, ali ne smeta mi jer znam
da je to uobičajena novinarska igra
koja prođe kada ne pristanete na
nju.
Elena Vaitsou: U početku mi nije
smetalo, jer sam znala kako to funkcioniše. Uostalom, čitam novine i
sama, i znam da mediji jedva čekaju
da se dočepaju dvoje mladih i novih
ljudi da ih spoje u ljubavni par.
Međutim, sada, posle više od godinu
postaje mi iritantno i frustrirajuće.
Sapunice: Kako se,
uopšte, nosite sa
time da vam je intima pod lupom
javnosti?
Andreas Georgiou: Izuzev tih
ljubavnih afera,
novinari oboža-
vaju da prate šta ste obukli, kako ste
ošišani, da li ste se sinoć slučajno
zapili, a to da li ste slučajno malo
opustili stomačić već ima dejstvo
afrodizijaka na njihovu svest. Na
sreću, naučio sam da izvučem nešto
dobro iz svega toga, tako da uvek
imama savršene trbušnjake, ne bi li
im uskratio makar to zadovoljstvo
(smeh).
Elena Vaitsou: Samo se nadam
da će se ovo ludilo završiti sa krajem serijom. Nemojte zaboraviti
da je meni ovo nešto sasvim novo,
tako da mi je za sada zastrašujuće
(smeh).
Sapunice: Šta za vas predstavlja
ljubav?
Andreas i Elena: Moć – boja koja
daje život našem svetu.
Sapunice: Da li svetu u kojem
živimo treba malo bajkovite romanse poput one u vašoj seriji?
Andreas Georgiou: Meni uvek
treba. A i svetu. Uostalom, da nije
ljubavi, ne bismo imali ni Romea i
Juliju.
Elena Vaitsou: Ljubav, kom god ona
vremenu pripadala, uvek inspiriše.
Ljudi su oduvek voleli da čitaju
bajke i veruju u ljubav i srećan kraj.
Svi mi u životu tragamo za tim.
Sapunice: Smatrate li da nas je
ovaj sumoran svet učinio
nesposopnim za ljubav?
Andreas Georgiou: U
tome i jeste problem.
Dopustili smo da
nas problemi toliko
zaokupe i otupe da
smo zaboravili da se
oni najlakše rešavaju uz
LJUDI SU ODUVEK VOLELI
DA ČITAJU BAJKE I VERUJU
U LJUBAV I SREĆAN KRAJ.
SVI MI U ŽIVOTU TRAGAMO
ZA TIM. TAKO I POSTOJE
TELENOVELE (ELENA
VAITSOU)
ljubav.
Elena Vaitsou: Verujem da je
ljubav skrajnuta namerno iz našeg
vidokruga, kao i da nam je silom
nametnut strah za egzistenciju.
Važno je da nađeš posao da bi jeo, a
kad jedeš moraš da se informišeš o
svemu da slučajno ne bi propustio
nešto što bi ti ugrozilo posao. Na
kraju se sve svelo na rad i hranu,
ne ostavljajući nimalo prostora za
ljubav i ostale sitnice koje u stvari
čine život. I sve se to dešava u vreme
kada čovek pritiskom na dugme
slikom može da ode sa jednog kraja
sveta na drugi. Šteta što na isti način
ne može i da uspostavi link između
sebe i onoga što će ga zaista učiniti
srećnim. Ili mu je možda lakše da
živi bez obaveza.
Sapunice: A da li biste ikada mogli
sebe da zamislite u ljubavnom
trouglu, poput onog u seriji?
Andreas Georgiou: Sve je u životu
moguće. Verujem da bih mogao da
završim u sličnoj situaciji, ali ne i da
ostanem u njoj.
Elena Vaitsou: Ne, nikada se nisam
našla u takvoj vezi, niti smatram da
bih sebi dopustila bilo šta slično.
Nisam baš stručnjak za ljubavne
igre. Osećanja su za mene sveta.
31
Elena Vaitsou: Samo prisebnost.
Obećala sam sebi da nikada neću
dozvoliti ovim nogama da polete
(smeh).