RAZMAŽENI ADAM 2013. | Page 24

Potraga Imao sam čudan san, Bob Dilan je pjevušio stari klasik, neki grad, piše Jerusalem... i zadatak da tražim nekoga. Možda sam propustio beogradski koncert, pa mi je žao? Ali nije to, već neko ili nešto, vrijedno je, toliko znam i siguran osjećaj da bi s tim sve imalo smisla za mene: vrijeme, rađanje, smrt, ljubav, kosmos, baš sve. Bos sam i ulice su vrele, nosim lanenu halju i srebrno koplje, savlađujem prazne uzbrdice, odzvanja nostalgičan tekst. U jednom vjetrovitom sokaku nailazim na trešnju, plodovi su joj još zeleni, berem ih par i mirišem. Blizu je, znam da je blizu, a probudiću se, Dilane pomozi, hajde, pa znamo se već neko vrijeme. What’s a sweetheart like you doin’ in a dump like this... mi ništa ne govori, ovo je nešto krupno i veliko, kakvo udvaranje te spopalo, brzo, dan već ulazi kroz kapke.