Na stanici
Čekala je taksi, ozebla, posudio sam joj jaknu,
nasmiješila se.
Rekla je: a šta ćeš ti?
Ako me ne spasi seljačka krv,
penicilini i votka hoće.
Nasmijala se ponovo, ovaj put življe, kao premija.
Došao je taksi i gejm over,
kao na fliperu, blago tiltovan.
Ja sam Glorija, a ti si divan i zbrisa vjeverica uz
koru drveta.
To veče sam bio moderni hajduk,
uskok u ženska srca i štrample naravno.
Dobro, bile su one pijane i ne tako zgodne,
ali hej i ja sam.
Jutrom sam bio ono isto govno u očevoj potkošulji,
u vlažnoj sobi, pod treperećom sijalicom,
a legao sam vedar i nasmijan, Glorija majke mi.