Ljudski resursi
anketi koju je sprovelo
Udruženje za pomoć i
edukaciju žrtava mobinga, u Hrvatskoj mobing
prijavljuje 66% žena i
34% muškaraca. Najveći
broj ispitanika je sa srednjom stručnom spremom (35,3% muškaraca
i 45,5% žena), zatim sa
fakultetskim obrazovanjem (29,4% muškaraca
i 36,4% žena), dok ih je
najmanje sa završenom
osnovnom školom (2,9%
muškaraca i 6% žena).
Iz ovog istraživanja vidljivo je da žene čine 2/3
ukupnog broja žrtava
mobinga na radnom mestu. Način na koji žene reaguju na situacije maltretiranja i uznemiravanja može biti različit u odnosu na
muškarce. Žene će češće prijaviti ‘nasilje’ svojim nadređenima (ukoliko oni nisu osobe koje sprovode mobing), jer bi svaka prijava poslodavca ovlašćenoj osobi za zaštitu dostojanstva radnika ili sindikatu
mogla dovesti do odmazde ili eskalacije incidenta u nešto mnogo
veće. Ovakvo ponašanje često je kontraproduktivno, jer istraživanja pokazuju da je formalno prijavljivanje mobinga efikasnije i brže
zaustavlja nasilnička ponašanja nego što to čini neformalna prijava.
18
ULOGA NADREĐENIH
Mobing (zlostavljanje, uznemiravanje, diskriminacija) na poslu stvara vrlo neprijatne situacije. Priroda i stepen uznemiravanja znatno se razlikuju od jedne do druge osobe, a svi zaposleni bez obzira
na funkciju, poslove i stručnu spremu mogu biti i žrtve i počinioci.
Zbog prirode mobinga menadžeri svih upravljačkih nivoa dužni
su da preuzmu odgovornost i daju podršku i pomoć svima koji su
uznemiravani, kao i da stvore radne uslove i okruženje u kome se
promovišu i podstiču promene naročito u ponašanju počinilaca.
Osim što mobing ima izuzetno negativan učinak na