Progressive Digital Srbija decembar 2015. | Page 18

Komunikacija u kriznim situacijama ora sa potrošačima, trgovcima ili poslovođama maloprodajnih objekta u kojima se nalaze proizvodi organizacije mogu biti od velikog značaja za ‘snimanje’ okruženja. Da bi ovakav sistem ranog upozoravanja na potencijalne krize dobro funkcionisao, važno je da zaposleni koji su u kontaktu sa klijentima i drugim ciljnim javnostima organizacije budu obučeni da slušaju i zapažaju promene, ali i da imaju slobodu da o tome obaveste menadžment. 3. ‘Žarišta’ unutar organizacije: Nekada se uzroci kriza ne nalaze u okruženju, već su u samoj organizaciji. Prema izveštajima Instituta za krizni menadžment SAD-a, u najčešće vrste kriza spadaju upravo krize koje su posledica ‘žarišta’ untar organizacija. Već dvadeset godina prvo mesto zauzimaju krize izazvane kriminalom ‘belih kragni’, a odnose se na kriminalna dela menadžera poput podmićivanja, pronevere, utaje poreza, zloupotrebe položaja i drugih vrsta prevara. Pored ovih kriza, visoke pozicije na listi zauzimaju i krize izazvane lošim upravljanjem i nasiljem na radnom mestu. Varnica može izazvati požar samo kada padne na zapaljiv materijal. Isto tako konflikti među zaposlenima koji se ne rešavaju Agencija SVA 18 na vreme mogu biti jedan od ključnih uzročnika tinjajućih kriza koje obično eskaliraju u najnezgodnijem trenutku. Organizacije koje imaju otvorenu komunikaciju sa svojim zaposlenima i razrađene sisteme za sugestije i žalbe, neke problematične situacije mogu da reše pre nego što prerastu u krize. 4. ‘Eksplozije’ u budućnosti: Ovo se odnosi na predviđanje potencijalnih kriza na osnovu planiranih aktivnosti organizacije koje mogu izvati određene ‘eksplozije’ u budućnosti. Saznanjem za ovakve opasnosti, organizacija može prilagoditi svoje planove za budućnost tako da se neke krize izbegnu, a neke druge lakše rešavaju. Prilikom predviđanja potencijalnih kriza, potrebno je proceniti i verovatnoću njihovog pojavljivanja i obim njihovog destruktivnog dejstva. Verovatnoća pojave neke krize može biti mala, ali ona može imati izuzetno negativan uticaj na imidž i poslovanje kompanije. Primer takve krize je pad aviona koji se statistički dešava veoma retko, ali ova katastrofa može u velikoj meri narušiti ugled i poverenje putnika u tu avio-kompaniju. I obrnuto, verovatnoća pojave neke krize može biti izuzetno velika, ali ne predstavlja snažnu pretnju za organizaciju. Ovakvim istraživanjima u vidu zamišljenih ‘terorističkih napada’ smanjuje se neizvesnost, jer dobro poznavanje potencijalnih kriza daje mogućnost njihovog lakšeg uočavanja i rešavanja još u fazi prvih simptoma. Tako zamišljeni ‘teroristi’ vašu organizaciju zapravo čine bezbednijom. n www.progressivemagazin.rs