„Osnovni kriterijum vrednosti jednog
filmskog dela jeste to do koje je mere poetska ideja uspela da se integriše sa
stvarnim životom, to jest: do koje mere je
ona sam život.”
(Aleksandar Petrović)
C
ilj ovog izlaganja je da ukaže na značaj pristupa
adaptaciji književnog dela u radu srpskog reditelja Aleksandra Saše Petrovića, ne samo za istoriju
jugoslovenskih ili srpskih, već i svetskih filmskih
adaptacija. Imajući u vidu temu i naslov ovog skupa: „U potrazi za umetničkom formom”, čini se značajnim razmotriti, u Petrovićevom opusu, integraciju književnosti i filma za koje je on smatrao da
predstavljaju „neraskidiv brak” i „jedinstveno telo”
(Drašković 2010: 28).
Prvo ćemo se, vrlo sažeto, osvrnuti na opšte
probleme filmske adaptacije romana, prvenstveno
iz ugla anglosaksonske teorije adaptacije. Zatim
8 | bulevarumetnosti.rs
ćemo, na primeru posredne adaptacije, zapravo
transpozicije ideja romana F.M. Dostojevskog „Zli
dusi” (Бéсы) u film „Biće skoro propast sveta, nek
propadne nije šteta” (1969), pokušati da pokažemo
kompleksnost i promišljenost Petrovićevog
rediteljskog postupka, koji, koristeći sintetičku
prirodu filma, „prebacuje” filozofsko-idejnu osnovu
romana u nov okvir, dajući mu i novi kontekst.
U „glavnoj struji” Zapadne teorije adaptacije obično
se polazi od definišuće razlike između medija
književnosti i filma; književnosti kao verbalnog
medija, gde je glavni konstituent značenja pisana
reč, i filma kao vizuelnog medija gde je glavni
konstituent značenja filmska slika, koja je po
svojoj prirodi fotografska, dakle, neminovno
„pokazivačka” (uvek se odnosi na predmetnu
stvarnost). Mnogi autori u ovoj određivačkoj prirodi
filma vide njegovo ograničenje. Istorijski prvi među
njima, Andre Berž (Berge), kaže da i „najpreciznija
pisana slika ostavlja određenu slobodu našem
duhu, dok film poseduje nezamenljivu preciznost
i ne ostavlja nikakav prostor našoj mašti” (v.
Milinković 1999: 16). Robert Ričardson (Richardson)
se, četrdesetak godina kasnije, nadovezuje na ovu
misao: „svojstvo neodvojivo od filma je njegova