Proba (Kako smaram) Jun 2014 | Page 8

„Osnovni kriterijum vrednosti jednog filmskog dela jeste to do koje je mere poetska ideja uspela da se integriše sa stvarnim životom, to jest: do koje mere je ona sam život.” (Aleksandar Petrović) C ilj ovog izlaganja je da ukaže na značaj pristupa adaptaciji književnog dela u radu srpskog reditelja Aleksandra Saše Petrovića, ne samo za istoriju jugoslovenskih ili srpskih, već i svetskih filmskih adaptacija. Imajući u vidu temu i naslov ovog skupa: „U potrazi za umetničkom formom”, čini se značajnim razmotriti, u Petrovićevom opusu, integraciju književnosti i filma za koje je on smatrao da predstavljaju „neraskidiv brak” i „jedinstveno telo” (Drašković 2010: 28). Prvo ćemo se, vrlo sažeto, osvrnuti na opšte probleme filmske adaptacije romana, prvenstveno iz ugla anglosaksonske teorije adaptacije. Zatim 8 | bulevarumetnosti.rs ćemo, na primeru posredne adaptacije, zapravo transpozicije ideja romana F.M. Dostojevskog „Zli dusi” (Бéсы) u film „Biće skoro propast sveta, nek propadne nije šteta” (1969), pokušati da pokažemo kompleksnost i promišljenost Petrovićevog rediteljskog postupka, koji, koristeći sintetičku prirodu filma, „prebacuje” filozofsko-idejnu osnovu romana u nov okvir, dajući mu i novi kontekst. U „glavnoj struji” Zapadne teorije adaptacije obično se polazi od definišuće razlike između medija književnosti i filma; književnosti kao verbalnog medija, gde je glavni konstituent značenja pisana reč, i filma kao vizuelnog medija gde je glavni konstituent značenja filmska slika, koja je po svojoj prirodi fotografska, dakle, neminovno „pokazivačka” (uvek se odnosi na predmetnu stvarnost). Mnogi autori u ovoj određivačkoj prirodi filma vide njegovo ograničenje. Istorijski prvi među njima, Andre Berž (Berge), kaže da i „najpreciznija pisana slika ostavlja određenu slobodu našem duhu, dok film poseduje nezamenljivu preciznost i ne ostavlja nikakav prostor našoj mašti” (v. Milinković 1999: 16). Robert Ričardson (Richardson) se, četrdesetak godina kasnije, nadovezuje na ovu misao: „svojstvo neodvojivo od filma je njegova