Ne želim da budem nepristojan, mali moljče, da me
razumeš kao da insistiram na, običnim ljudima naizgled, ugrožavanju života živih bića. Savršeni svet
koji je takav jer su ograničenja drugačija od onih
gore, mora izgubiti tu svoju narav kada u njega
uvedeš čoveka. Svet nije sav ršeno mesto zato što je
svima pogodan već zato što iz tog komfora proizlazi sloboda, ali sloboda prestaje kada čovek krene da
deluje u svom komforu. Eto, naučnici su imali slobodu da istražuju kako im je volja pa ispada da je
rezultat njihovih čeprkanja po dnu mora nešto što
će radikalno uzdrmati svaku pomisao na savršenstvo. «Plamen na vrhovima prstiju» samo je kopija
manifestacije uobičajenog sistema gornjeg sveta,
postupak kojim se nadaš da će tvoj trud biti nagrađen boljim uslovima za život. Pitam se da li je pet
cigareta upaljeno te novogodišnje večeri, kada je
puklo staklo savršenog sveta pretvorivši se u pakao
na dnu mora. Znam šta misliš, mali moljče, ali nisi
u pravu. Čovek je kriv za ono što sam napravi, za
ono što je zloupotrebom uspeo da uništi ili pokrene
lavinu događaja koja će izazvati potpuni kolaps nekada savršenog sistema. Jesam li to rekao «zloupotrebom»? Kako to može postojati u slučaju gde
moralna, naučna i umetnička ograničenja ne postoje? Vidiš, sam čovek i jeste sebi bog! Sebi je dao
za pravo i samo će sebi odgovarati za svoja dela.
Moja umetnost je rezultat mojih odluka i nikako
nije važno šta drugi imaju da kažu. Kako si i sam
rekao: «Čovek bira, rob se pokorava.»
Čovek je izmislio svet koji teži savršenstvu slobode
koja je nemoguća, ali začudo nešto može biti zaista
savršeno – sam čovek! Takva divota lica pod skalpelom, prefinjena poza pokojnika, delikatnost prepadnute okamenjene ljudske figure… Nesavršenost se mora kazniti. Ona je parazit u svetom
78 | bulevarumetnosti.rs
procesu dosezanja perfektne umetnosti. Kazniti
svet koji je pao u svome nastojanju! Bez tog nastojanja on je ništa. Ja sam onda na stalnom dobitku,
zar ne? Nedavna vladavina krijumčara i njihova dela bila su upozorenje, neminovnost od trenutka kada je čovek opet uspeo da poželi tuđe i to mu se
osladilo. Gušite se u sopstvenim sokovima. Ja ću biti tu da vam poželim dobrodošlicu u moj dvorac.
Čekajući vas,
am
Pišu: Miroslav Gavrilov
Aleksandar Manja
Dizajn: Marija Đeranović