adan denies
us any excuse
for not being
beautiful
A MAN CHOSES, A SLAVE OBEYS
Ovo je grad koji svom imenu duguje svoju zanešenost – zbog njega je visoko otišao (a i mi sa njim)
da upozna tvorca, a onda počeo da pada tako neverovatnim brzinama da nam je teško i da razmišljamo o tome. Možda mi više nismo ni zaista mi;
promenjeni smo na toliko načina, toliko je toga
urađeno da budemo bolji, nadmoćniji, prosvećeni
(upoznali smo tvorca, na kraju krajeva), da je ostalo pitanje toga šta od nas smo zapravo – mi. Jesam li ja genetski materijal koji ispunjava jedra
svih mojih ćelija? Jesam li, onda, i promena koju
načinim u tom materijalu? Još uvek se sećam naših razgovora, možda i jasnije nego pre, iako sam
promenjen. Zašto, onda, gubeći razum na toliko
drugih načina, pokušavam svaliti krivicu na genetiku? Ne, nemoguće je da je ona kriva. Nije nimalo
ispravno kriviti Adama za nepravde njegove dece,
ne ako im je dat izbor. Mislim da smo konačno tu,
prijatelju: izbor.
76 | bulevarumetnosti.rs
Srž problema, centar kontrapunkta koji ruši ovakav jedan grad, nije nedostatak izbora, već upravo
sam izbor. Svakim izborom u našim životima gubimo slobode, iako izgleda kao da ih dobijamo. Pišem ovo, te više nisam slobodan da pišem nešto
drugo. Manje aktivno: celog dana pasivno mislim
o ovome pismu, te nisam slobodan da budem bezbrižan. Na kraju krajeva, ti sada ovo čitaš i tvoj um
više nije slobodan da se ovoga ne seća, uticaj je
ostvaren i ideja o gubitku slobode sada je svuda u
tebi. Osetićeš je kao lopova, koji ti krade snove
dok ih stvaraš, jer ih stvaraš. Čovek bira, rob se pokorava: gde mi pripadamo tu? Šta to čovek bira?
Birali smo da dođemo ovde, smatrali smo se najboljima. Ili smo baš zato samo pristali doći kad
smo upitani – najbolji smo, te moramo pristati. Da
nam nije dato da biramo, odbili bismo jer bismo
videli koliko sulud izbor bismo pravili; da smo ljudi, kao što nismo, ne bi nas bilo briga i mi bismo,
verovatno, postavljali uslove i dizali gradove pod
morima. Nije pitanje moći manipulacije, pitanje
jeste moć manipulacije, naizgled. Nalazim da je
lakše stvarati bez pitanja, samo stvarati za sebe i
sebi, kao kad smo došli ovamo. Stvarati kada niko
ne očekuje ništa je davati svima baš ono što očekuju – iznenađenje. Ako išta treba da izađe iz
ovog pisma i bude zabeleženo kao trajna i dobra
istina za sve nama slične, to je onda to. Nenasesti
na tuđ izbor znači izabrati kao čovek.
Izvini, bivam filozof. Verujem da je to zbog ovog
novog plazmida koji sam uzeo. Treba da prestanem sa njima, no ne još. Još jedan, još samo ovaj.
Uvek tu negde,
mg