’’ Вуче ... Не знам како да објасним . Никада нисам ишао да упознам неку девојку . За жене никада није било времена у мом животу . А ни у твом . Када се вратимо кући , волео бих да и ти нађеш своју љубав .“
Овим речима сам успео да измамим осмех из Вука . Климнуо је главом .
’’ И ја то желим . Многе су ми се свиђале , али још сам био дете . У последње време сам одрастао .“
’’ Јеси , и поносан сам на тебе ! Идемо на острво , па шта ми Господ приреди , тако нека и буде !“
У прекрасном граду Митилени све је спремљено за наш дочек . И двор и народ очекивао је српске војне одреде , а најпре да виде мене и Вука . Цео град је славио наш долазак . Гозбе су спремљене у свим баштама , а башта и културних творевина било је на сваком кораку . Поздрављали су нас речима добродошлице , како племићи и војници , тако и обичан народ , а међу њима познадох своју ’’ духовну браћу “. Познао сам их по хаљинама , зелено-црвене боје .
Клицали су : “ Magnifico !” ( Величанствени ). Било је то име које су користили за сваког Изабраног који се родио .
Био сам пресрећан , поздрављао сам их осмехом , и желео да им се придружим . Али нисам знао које вере је мој будући таст , па сам их прошао , клањајући им се , у знак дубоког поштовања и љубави .
’’ Зар они знају за тебе ?“ - питао ме је Вук , као да му се ништа од тога не свиђа .
98