утехе . Мој страх од његовог непријатељства помешао се са страхом од најезде Турака .
Очекивао сам да је вест о мом савезу са Византијом већ стигла до Османлија . Очекивано се остварило , још и горе .
Турски војсковођа Сараз , који је 1389 . заробио мог оца , желео је и моју главу када је сазнао да им нисам више вазал . Повео је своје најбоље војнике , и сачекао мој већи одред у Црноменској шуми . Била је то заседа , и скоро сви моји војници из тог одреда су исечени . Био је то покољ који ме подсетио на онај који сам приредио крсташима у борби код Никопоља . Овај напад био је опомена да се не можемо вратити копном . Кренули смо великом ђеновљанском лађом , али су Турци поново кренули за нама . Претрпели смо напад турских стрелаца , али успели смо да их одбијемо , и испреврћемо њихове чамце .
На запрепашћење Вуково , решио сам да свратимо на Митиленско острво .
’’ Стефане , жури нам се ! Зар у оваквој ситуацији да идемо на острво због девојке ?“
’’ Морамо , дао сам реч . Франческо Гатилузија нас чека .“ ’’ А шта ћеш ако ти се Јелена не свиди ?“ ’’ Не знам ... Мораћу да будем искрен . Како да не одем ? Приредили су нам дочек .“ Осећао сам се чудно . Одједном сам се нашао у стању које нисам познавао . 97