себе и погнуо главу , а Ђурађ је изговорио тешке речи , које никада нисам чуо од својих рођака .
’’ Ти ... Дошао си овамо по титулу , да би ти ставили круну на главу , и да цела земља буде под твојом влашћу ! Док сам се борио за Гргура ти си овамо дошао да стекнеш славу , само за себе !“
Осетио сам тежак ударац , као да сам почео пропадати у земљу , а непријатна хладноћа прожимала је цело тело . Погледао сам Вука тражећи његову подршку , али он је само збуњено и потиштено ћутао . Очекивао сам да стане на моју страну , али схватио сам ћутњу као његову повученост . ’’ Ђурађ , не , не може бити . То нису твоје речи .“ ’’ Моје су , ујаче драги ! Досадио си нам , доста је угњетавања под твојом влашћу !“ ’’ Гргуре ? И ти исто мислиш ? Реци нешто .“ ’’ Разочарао си нас . Постали смо вазали да би нам вратили наше поседе . Изгубили смо част , и укаљали образ ради опстанка . Ти си по свему томе згазио . Покушаћемо да те спречимо у твојој намери да будеш тиранин .“
’’ Знаш ли да Османлије живе у уверењу да им је султан жив ? Тамерлан ти пустио Оливеру и Бајазита покопао , а ти си искористио ситуацију ."
Као гром када из сивог облака удари , тако је из мене изашао бес . Поново сам погледао Вука који ме није бранио , нити се изјашњавао . Видео сам себе као дванаестогодишњака који брине да ће га најмилији 92