Охрабривала сам га , верујући у тебе . И ту сам направила грешку .
’’ Стефан ће нас ослободити . Тамерлан говори о његовом јунаштву . Диви му се .“
Он се на те тврдње ражалостио , и опет сам видела оног човека унутар њега . Човека који се бори против себе , и судбине коју су му други искројили . Тужно је изговарао твоје име .
’’ Стефан ... Само небо зна зашто ми се десило да Стефан погуби хиљаде војника , да би спасао мене . Ризиковао је живот , и спасао мог сина . Какви сте ви то људи ? Да ли вам је ту племенитост и милосрђе дала ваша вера , о којој си ми све ове године причала ? Ја сам на Косову убио оца том дечаку . Уништио сам вашу кућу .“
Гушила сам се у сузама , и узалуд покушавала да му вратим веру у живот . ’’ Да ли ме то Алах кажњава ? Ко сам ја ?“ ’’ То питање је и Стефан себи постављао . Ко сам , и шта сам ја ? Али не постоји Бог који кажњава . О свему ћемо причати када изађемо . Стефан ће доћи по нас . Сачекајмо га .“
Није ме послушао . Једне зоре су ме обавестили да је мртав . Испио отров из прстена . Мој плач је потресао све чуваре , и самог зликовца Тамерлана . Рекао је да ће ме одмах вратити теби . Касније сам погледала прстен . Било је још отрова , није испио све . Помислила сам да је убијен . Нема трагова оружја , могли су му сипати отров у храну и воду . И 86