да му само повлачење може спасити живот , или су и друга осећања помутила његов разум . Јер он тада доживи оно што је мој отац доживео на Косову , од њега и његових војника . Опкољен и поносан , решен да се бори до смрти . А дочекао је такав ударац судбине-да га син његове жртве на Косову спашава из обруча . Можда је његова људска страна изненада оживела , и пробудила савест коју је целог живота крио од себе . Пао је у непријатељске руке , али у заробљеништво је одведена и Оливера . Мало касније до мене је стигла вест да је заробљен Гргур . Био сам ојађен , рањен и успаничен . Ђурађ ме је видео на кратко , а онда смо се разишли , да их спашавамо . Нисмо веровали да су живи .
Међутим , било је среће за Оливеру и Гргура . Њу је ослободило моје посланство , које је лично од Тамерлана затражило Оливерину слободу . Тимур се није бунио , а исказао је велико дивљење према мојим ратним вештинама , и према јунаштву наших одреда . Гргура је морао да откупи Ђурађ .
Ослободио сам моју вољену сестру , и неколико месеци касније , вратио је кући , у наш двор . Обећао сам себи да ћу јој посветити много пажње . Јер она је сада била ожалошћена жена , остала без своје љубави којој се на почетку противила , али та љубав је победила све овоземаљско . Бајазит је умро у ропству . Вест није стигла до Турске . Тамо су дуго мислили да је султан жив . Не могу да кажем да ми је било свеједно . Звао ме је својим сином ...
84