се да преживе , и пожелео да никада више не иду у поход . Вук је пошао ван моје жеље , зато што га нисам могао спречити .
Битка је изгубљена , али историја ће писати о непобедивости српске војске . Монголска војска беше надмоћнија и бројнија од султанове , а опет многи изгинуше од нашег мача и копља .
Покосили смо све пред собом , први пут мени то није могло да буде мрско . Ударали су на наше одреде , урлали својим гласовима дивљака и разбојника , али падоше као фигуре од земље . Упорно смо се борили и док су се Турци повлачили , па је записано како се и Тамерлан зачудио , мислећи да смо Османлије које се не предају . Крај битке остао ми је у сећању као једна од најстрашнијих драма у животу . Бајазит беше опкољен Монголима , са сином Сулејманом и ослабљеном војском . Десетине хиљада војника опколиле су султана , а у мени је завладала паника , страх да ће моја сестра остати без њега . Пробијао сам се кроз обруче , вођен надљудском снагом која ме водила и у Никопољу . Убијао сам све што ми се нашло на путу , испуњен бесом и мржњом према свакоме које икада пожелео , и започео рат . Куда сам се пробио , ту више није било живих . Стидим се данас тога , јер ти људи , у тим страшним тренуцима , били су за мене само ствар .
Успео сам да спасем принца Сулејмана , али Бајазит као да није хтео да буде спашен . Није схватио моју поруку , да се мора извући из обруча , и 83