’’ Није касно , има наде . Михајло , захвалан ћу ти остати . Ниси учинио мени , већ целом народу . Ја ратујем на Бајазитовој страни да би овде владао мир , а њима то смета , и призивају зло . Наредићу да доведу Новака и Николу , и видећу шта ћу са њима .
Осећао сам како ми је гнев обузео дух и тело , кроз крв је кључао бес . Зар људи могу толико бити жељни власти , да би зарад тога жртвовали целу нацију ? Да ли да будем свиреп и погубим њих за пример другима , или да их протерам ? Имао сам поверење у све њих , а они су чекали да ми глава оде како би заузели двор . Само то их је занимало .
Наредио сам да их доведу . Даље нисам смео ни да помислим шта сам одлучио . Мој драги учитељ , један од астролога на двору , долетео је у моје одаје , очински преплашен и забринут .
’’ Стефане , сине , нећеш их ваљда убити ?! Нисмо те тако учили !“
’’ Жељни су власти ! Само власт желе ! Хоће да нас завију у црно !
’’ Решићемо то на миран начин . Запрети им , протерај их из земље , само не убијај . Ако си морао у биткама да окрвавиш руке , то је била самоодбрана . Не сеци главу никоме .“ ’’ Залеђено ми је срце . Немам милости за такве .“ Нисам био сигуран шта ћу одлучити , али сплет околности ме је предухитрио . У одаје ми је ушао узнемирени војник , којег сам послао да нађе издајнике .
69