надалеко се чуо , те је свакоме било у циљу да нас уништи . Погрешили су , ми смо уништавали све пред собом .
Као да сам био у сну , или остао без осећаја . Моја прва битка била је борба да што пре из ње изађем . Пробијајући се кроз војску непријатеља , тражио сам крај пута . У исто време сам схватио да имам око себе и невидљиви оклоп који нико неће моћи пробити . Осетио сам се непобедиво .
Војвода влашки је признао султанову власт . Османлије су наставиле своје освајање , а ја сам и даље предводио наше непобедиве одреде . Кући се нисмо враћали , рат је трајао . После битке на Ровинама заузет је Видин , а у лето следеће године и Банат .
Било је дана када нисам имао никакво осећање , борио сам се са циљем да се битка што пре оконча . Али ноћу , када сна нисам имао , гледао сам у своје шаке и схватао страшну истину , да су окрвављене . Једини начин да спасем свој народ .
Да ли ће кроз векове будуци нараштаји писати о мени као о проданој души , или као о жртвенику који није бирао пут до циља ? Да ли сам могао другачије ? Одговор нисам знао .
Сетио сам се речи свог учитеља , звездара и великог мудраца , који је на мој пут гледао потпуно другачије . Одвео ме је у прошлост , да бих се опоменуо од свега , и ослободио савест терета кривице .
49