’’ Како је отац размишљао ?’’
’’ Био је пресрећан . Као да је из њега исијавала светлост када би ме погледао . А када те је први пут узео у наручје , запевао је молитву захвалницу . Плакао је од среће , и говорио ми : ’’ Погледај , црвенокос је ! Твоја црвена коса . И плавоок је на тебе !’’ И док сам се топила од радости , питала сам се колико си моје дете , колико ћу ти бити потребна ?“ ’’ И зато ћеш ме оставити ?“ ’’ Оставићу двор , тебе нећу . Има још времена до тога .“
Осетио сам тугу , осетио сам се као дете које и други родитељ оставља . Отац је у смрт отишао свесно , а и мајка ће нас свесно оставити .
Наш разговор је прекинуо долазак драгих гостију . Моја три најдража учитеља , тајни припадници тајног реда јеретика .
’’ Учитељу , добро ми дошли !“ - узвикнуо сам и загрлио најстаријег . Био је један од звездара који су моје рођење прочитали у звездама .
’’ Владару наш , тужан си . Поново туга и јаке емоције . Дошли смо да вам бар мало улепшамо дан .’’
’’ Дошли сте у правом тренутку . Немојте ме никада оставити ...“
Рекао сам то из срца . Хтео сам да се мајка предомисли , али већ сам је видео као монахињу за неколико година . Учио сам себе да преобразим тугу у озбиљност , да непрестано себе подсећам ко сам , и зашто сам овде .
32