Стајала је гледајући ме сузних очију , а очи њене , исте као моје . И све на њеном лицу слично је мени . Само боја њене косе није црвена , него је боја кестена ... Препознао сам други део своје душе , Бог нас је створио у исти дан Постojања . Никада је нисам тражио , нисам веровао да ће у овом животу највећа срећа и мене задесити . А догодила се , као награда после свега преживљеног , после свих крвавих путева и трагедија . Препознали смо једно друго . ’’ Поштована госпо , јесмо ли се већ негде видели ?’’ ’’ Нисмо . Хтела са да те упознам , јер знам ко си ти .’’ ’’ Можда ме познајеш боље од било кога .“ Схватила је о чему причам , мисли су нам биле исте .
Сишли смо доле , родитељи су нас чекали за столом . Видео сам по оцу да чита наше погледе , али је све препустио само нама .
’’ Деспоте , како ти је протекла ноћ ? Видим да си упознао нашу Марију .“
’’ Част ми је . Спавао сам ноћас како нисам одавно . Желео бих данас упознати околину .“
’’ На мене је ред да идем на молитву . Можемо заједно шетати . Ако није непристојно , оче .’’ - предложила је Марија .
’’ Није непристојно . Ти и Стефан сте као брат и сестра . Погледај , па и личите .“
148