ударац судбине , трагедија на помолу ... Франческо је неутешно плакао .
’’ Одлучи шта ћеш . Ја те молим да је још мало оставиш кући , ако има шансе да оздрави . Или ризикуј .“
’’ Не могу је издати . Одткад сам се родио , нико ме није усрећио као она . Њене речи , само присуство , њена доброта ... Она ме воли , и морам испунити своје обећање . Можда се деси да оздрави , нисам приметио да је болесна . О чему се ради ?“
’’ Избацује крв из уста , и добија грозницу . Лекар каже да за то нема лека . Њој смо рекли да није ништа , и глумимо срећне родитеље .’’
’’ Франческо , ја ћу је одвести . Крајем ове или почетком следеће године . Све сам спремио за нас .“
’’ Јасно ми је Стефане , биће срећна са тобом . Али те нећемо осуђивати ако се предомислиш . Морао сам ти рећи истину .“
’’ Не желим се помирити са тим . Жива је , није све изгубљено ...”
Опростили смо се уз договор да се нећемо предати , и да ће венчање ускоро . Али када сам кренуо кући , осетио сам неописиву усамљеност и бол . Поново сам морао да стрепим од губитка , и да гледам како ми се све руши .
Почетком 1405 . Франческо ми је послао писмо у којем саопштава да Јелени није остало много , али да се она и даље нада мени . Оливера је организовала
132