Кажи!
Да. Нисам поменуо браћу Војиновиће, они су били главни технолози. Старији је био најбољи цртач и више га је интересовало сликарство. Не знам нисам дуго видео те старе слике али
то је нама тада изгледало као чудо. И млађи је био веома талентован али Гризли се издвајао. Не само по сликама које је
радио већ и по облачењу и уметничком поначању. Пошто су
једни имали атеље ми смо готово свако веће били па и радили
код њих до раних јутарњих часова. Касније су почели да се баве
фотографијом, а сада не знам, колико ми је познато престали су
да се баве уметношћу.
Да ли сте излагали?
„Стално смо излагали. У холу саме гимназије смо имали
простор где смо излагали. Имали смо перманентне поставке.
Мома је инсистирао да излажемо да би смо се навикли на
уметнички ритам и све ствари око уметничког живота. Тада је
било обавезно, није било популарно, али је било обавезно да
се излаже по фабрикама, па смо ми излагали у Прецизној
механици Тамо је био запослен неки добар тип који је био
председник уметничке секције или синдиката. Касније, кад сам
се запослио у Музеју савремене уметности, знам да је и Музеј
излагао у Прецизној механици. Излагали смо у Београду, али и
у Загребу и у Никшићу, на доста места ван Београда. Атеље нас
је учио да не будемо кампањци и да су изложбе саставни део
свакодневног рада“
Шта су била ваша интересовања у том периоду?
Фигура, 1972-1981
70
„Ја сам у Шуматовачкој овладао портретом, тако да сам
то врло брзо прескочио. Не знам засто али мене је више занимао
Момин претходник, који је био соцреалиста. Једном приликом,
када смо припремали неку прославу поводом годишњице Атељеа, Мома ме је послао код њега кући да га позовем да дође.
Он је био соцреалистички уметник и имао је феноменалан атеље
у близини Шесте гимназије. Мислим да је срушен сада. У атељеу
је било неколико тих соцреалистичких скулптура. Мени су се оне
јако допале, јер су биле израђене са врхунским занатским
знањем и зато што су ми тада изгледале као поп арт. Идеологија
ми је у то време била страна, тако да сам имао другачију перцепцију те уметности. Мене је једноставно интересовала форма.“