ПРЕДГОВОР
Од семиоклазма до митолошког модела
Француски естетичар Жак Рансијер (Jacques Rancière) за анализу односа уметности и
историје предлаже својеврсно аналитичко оруђе названо ‘митолошки’ модел. У основи овог
модела је добро познати ‘семиоклазам’ Ролан Барта (Roland Barthes). Семиоклазам је по Барту
имао задатак да пажљиво анализира културе свакодневнице или модерне митологије. Модерне
митологије се тако за разлику од традиционалних, народних митологија настајалих вековима
усменим предањем, дефинишу као производ медија масовних комуникација и маркетинга.
Њихов циљ је искључиво продаја, тачније стварање одређених потрошачких навика, при том
вешто измештајући историју и природу. Док се настанак традиционалних митова везује за
потребу рационализације и рационалног објашњења оновремено ирационалног, дотле модеран
мит дела у супротном правцу, измештајући историју и природу и ирационализујући рационално
у стварању куповне потребе, жеље за новим предметом. У сврху критичке анализе и декодирања
тих и таквих митологија сакупљених у истоименој збирци из 1957 године, Барт је предлагао
семиологију као општу друштвену науку са специфичним научним апаратом и пре свега
свођењем свега појавног на знаковно, и семиоклазам као ефикасно и радикално оруђе у
раскринкавању митологизоване свакодневнице и маркентишких привида и обмана.
Скоро пола века касније разумевање маркетинга је далеко комплексније. Јасно је да је
поред стварања потрошачких навика много занимљивије манипулисање историје, историје
свакодневнице, историје. Тако је критика потрошачких митологија уступила место критици
историјских митологија, или митогија историје спектакуларног друштва у којима слика и
визуелно имају неприкосновену моћ. Рансијеров митолошки модел стога нужно проширује и
комплику