“Од моје петнаесте године Достојевски је мој учитељ. Признајем: и мучитељ. Показало се да су његови проблеми – вечни проблеми људског духа. Ако је човек иоле човек, мора се бавити њим. Предност је његова у томе што је у вечне проблеме људског духа унео надахнуће пророка, жар апостола, искреност мученика, сету философа, видовитост песника.
Кроз његa су проговориле све муке бића људског, и сви болови, и све чежње. Као ретко ко, он је одболовао проблем човечијег бића у свим његовим страховитостима.”
(Јустин Поповић)
“Човек је ту истакнут у први план. Дате су му џиновске размере. Све остало, и природна појава, и твар, само је саставни, само неумитни део њега. Од њега тек настаје права драма.”
(Момчило Настасијевић)