Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 99

Seme španske ruže 97
deli postojeći svet na dva. Onaj u kome se nešto dogodilo i onaj
drugi, u kome se nije dogodilo. Sve zavisi od toga da li neko posmatra.
Mala dela stvaraju svetove koji se malo razlikuju od naših.
Odluka da tog jutra skrenemo levo a ne desno, otvara portal ka manje
drugačijem svetu. Sve pod uslovom da vas je neka dokona baba sa
prozora videla dok je zalivala cveće. Aleksi su bile potrebne radikalnije
promene.
Taman je promenio položaj u kome je bio dok je posmatrao akciju,
kada je osetio bol u glavi. Udarac. Nije stigao ni da zajauče, a
dobio je drugi. U bubreg. Prepoznao je Dragišin rukopis. Savio se i
dobio udarac u vilicu.
„Vidi, vidi“, čuo je glas dok se lelujao na nogama. „Šta to ovde
imamo?“
Nije Dragiša. Ali jeste pandur. Kao od stene odvaljen. Mišići samo
što ne pocepaju usku uniformu.
„Viriš, a?“, upitao je pandur dok ga je stezao za vilicu. „Zar te
mama nije naučila da to nije lepo?“
Svaki odgovor može da pogorša stvari. Dragišina škola.
„Jel’ vidiš ti to, Stole?“, upita pandur, okrećući glavu.
„Vidim, Šuki“, čuo se drugi glas.
Ako je Stole bio krupan, Šuki je bio div. Zakopčavao je šlic na
uniformi dok je išao ka njima. Vlažna mrlja pokazala je da nije dobro
istresao.
„I, šta ćemo sada?“, brižno zapita Stole.
„Vaspitavanje ili prevaspitavanje?“
„Ja sam za obe stvari“, nasmeja se Stole.
Šukijevo lice se ozarilo. Uzeo je zalet i tresnuo Aleksu po licu.
Udarac je bio toliko snažan da mu je telo preletelo preko grmlja. Ona
dvojica su se trgla. Pogledali su i shvatili. Nestali su, onako polugoli,
kao u crtanom filmu. Aleksa se previjao od bola. Propuštena prilika.
Izgubljen svet.
Nije žalio za malim svetovima koje je propustio. Onima u kojima
je mogao da živi. Želeo je radikalno drugačiji svet. Da pobegne iz serije
nesrećnih svetova u kojima se našao. Zato se nije zadovoljavao posmatranjem
malih događaja. Potrebni su mu moćni udari na stvarnost.
Oni koji, poput orgazma, eksplodiraju pred posmatračem i rode novi