Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Página 96

94
Milan Aranđelović
je ovo prvi put. Mnogo puta ih je video. Tinejdžeri koji žele da osete
novo uzbuđenje. Drugačije. Nedigitalno. Nekima se ovakav vid avanture
ne dopadne i oni zauvek ostanu zarobljenici svojih mobilnih aplikacija.
Neki se vraćaju. Mogao je da prepozna povratnike.
Pogledao ga je. Uzvratio mu je. Mladić se osmehnuo. Aleksa nije.
I to je znak. Osetio je miris znoja kada je prošao pored njega. Bio je
svestan mladićevog pogleda na temenu. Važno je da se ne okrene. To
bi bilo protumačeno kao pristanak. Uprkos tome što je želeo da snimi
gluteus, nije smeo da se okrene. Nije ovde zbog zadovoljstva. Ono je
nešto što se događa drugima. Aleksa je posmatrač. On gleda i nada se.
Nada se u njemu rodila posle Batina. Onih Batina. Dragišinih.
Uvek je o njemu mislio kao o Dragiši, retko kao o mužu svoje majke,
a nikada kao o ocu. I pre toga ga je tukao. Ali nikada kao tada. Dragiša
je bio besan. Tog dana je opozicija prvi i, kako će vreme pokazati,
jedini put pobedila na izborima. Majka nije mogla da brani
malog Aleksu jer je i sama ležala u barici sopstvenih izlučevina i krvi.
Kroz magnovenje od udaraca čuo je samo glas spikerke drugog Dnevnika
kako ponavlja o ubedljivoj pobedi u Svinjarima. Ali Aleksu
niko nije mogao da prevari. Znao je da će te večeri umreti. Njegov
četrnaestogodišnji život okončaće se u noći veličanstvene pobede u
Svinjarima. Te noći je zaista i preminuo. Poslednje što je video, bio
je cvet ruže koju je njegova majka negovala u saksiji. Crveni cvet.
Pljesak. Okrenuo se. Mladić je skidao ostatke mrtvog komarca sa
grudnog mišića. I komarci ovamo dolaze u potrazi za svežom krvlju.
Momak je uhvatio Aleksin pogled. Ponovo se osmehnuo. Aleksa je,
uprkos lepom prizoru, ipak okrenuo glavu. Ne, nije tu zbog ovoga.
On je iznad toga.
Ali ovaj momak može da mu posluži kao mamac. Skrenuo je sa
stazice. Čučnuo je iza šiblja. Kroz zeleno lišće uspevao je da nazre
mladića, koji je oslonjen o stablo gladio svoje trbušne mišiće. Tišinu
su ometali samo retki udaljeni uzvici sa plaže, cvrkut ptica i dobovanje
udaraca o nečiju guzu. Nije ih video, ali ih je čuo. Meso o
meso. I za njih je zakasnio. Sledeće neće propustiti.
Nije dugo čekao. Pored mladića se pojavio stariji gospodin. Nije
mogao da čuje, ali je video da razmenjuju nekoliko reči. Mladić
se nervozno osvrnuo oko sebe, a zatim je otkopčao šlic na teksas