Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 95

93
Milan Aranđelović
SEME ŠPANSKE RUŽE
Osetio je kapljicu na listu noge. Bela. Sperma. Matori gad. Trebalo
je da ga zaobiđe. Otkinuo je list iz krošnje. Brisao sluz sa noge dok je
mladi Rom cedio poslednje kapi iz starčevog već omlitavelog kurca.
Oslonjen o stablo drveta starac je uzdisao. Kapi znoja, zarobljene
među borama na čelu, sijale su na letnjem suncu. Privukao je tamnoputog
mladića. Nabio mu je jezik u grlo. Drugom rukom mu je
stavio ruku na svoje mošnice. Vešti prsti izgubili su se u šumi belih
stidnih dlačica.
Okrenuo je glavu. Dosta je video. Što se ove dvojice tiče, Aleksa
je zakasnio. Već su obavili sve što su imali. Propustio je početak.
Veoma je važno videti početak. Oduvek je tako. Svaki početak je izvor
obilja puteva za onog koji gleda. A Aleksa je gledao. Već je godinama
dolazio na Adu u nadi da će konačno pronaći ono što je tražio.
Ostavio je nezaljubljeni par iza sebe i potražio neku od svojih posmatračnica.
Često je u šiblju u kome je želeo da se pritaji, pronalazio
jebače „in flagrante delicto“. Ponekad je naletao na ostatke njihovog
dekadentnog šenlučenja. Tokom svih ovih godina previše puta je
legao u svežu spermu koja je ostala na travi ili, još gore, u polustvrdnuto
govno.
U susret mu je išao još jedan faun. Majicu je nehajno prebacio
preko u teretani napucanih grudi, koje su mu se snažno nadimale. Po
tom dubokom disanju mogao je da prepozna početnika. Možda mu