Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 85

Shy man 83
„Dobro“, spremno reče Ivan. Skide čarape i ostade u tangama.
Zgodni, plavi, visoki muškarac polako prošeta pored žene, koja
je sedela na fotelji. Ona je pušila i gledala ga zadivljeno. Nikada ranije
nije srela takvog muškarca – dečačke lepote lica, savršeno oblikovanog
tela, kulturnog, obrazovanog, zanimljivog, a ipak… nije
muškarac. Ili jeste, ali ima i ženu u sebi.
Ta žena u njemu nije imala meke ženstvene pokrete, nije imala ni
žensku zavodljivost, ali je imala želju da bude obnažena i da izazove.
Bila je lepa. I nije se stidela. Uvijala se u ritmu muzike nasred sobe.
Da li zbog trave ili zato što je bila zaljubljena, Tanji se činilo da je
Ivan savršen jer u sebi ima i muškarca i ženu – ovu koja se uvijala
pred njenim očima.
Tanja ugasi cigaretu, sede na trosed, lupnu rukom pored sebe i
Ivan se stvori pored nje. Prvo je prešla dlanom preko njegove nadlaktice,
polako, ljubeći je, zatim mu je poljubila rame i sela mu u
krilo. Ljubili su se, ljubili, ljubili, a onda ona reče: „Želim te u krevetu.“
I domaćin ustade i krenu prvi. Dok su se peli stepenicama u
njegovu spavaću sobu pored koje su šumeli kedar i tamariks, Tanja
je opčinjeno buljila u glatku put širokih ramena, pravih leđa i dve savršene
polulopte, na kojima su se zlatile fine maljice.
Sledećeg popodneva, dok se umivala, Tanja se seti uzvika
„Atame!“ od sinoć, nasmeja se i pomisli kako je Ivan luckast. Divno
luckast i ekscentričan. A onda pokuljaše slike od prošle noći u njenom
sećanju i nekakav talas topline je obli. Ona požele da odmah pozove
Ivana da mu kaže nešto lepo, nešto slatko, golicavo i penušavo kao
šampanjac.