Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 76

74
Marjan Manja
da proveriš da li je neko to video. Prislonila si je na svoje grudi i počela
da plačeš. Sećaš li se ko si? Ja se sećam!
Stala si ispred našeg novog ogledala i ono mi se dopalo jer si prvi
put ugledala nešto što nikada nisi. Videla si sebe mojim očima.
,,Hvala ti...“, izgovorila si kroz suze i smeh. I dalje ti je stajala savršeno,
malo uže i kraće, ali savršeno.
***
Nisam ti rekao, ali dok sam bio na lancu, povezao sam linijice.
Shvatio sam zašto ne smeš da nosiš tu haljinu i zašto ti je on sve to
uradio. Bio je nezadovoljan svojim životom i time je sabotirao tvoju
budućnost. Nije te voleo nimalo, čak i dok te je mazio, mazio te je sa
mržnjom, a ti njega i dalje voliš. Ti si čista, a on prljav zbog svog razuma.
Nije mi samo jasno zašto ti piješ lekove kada je on taj koji te
je doveo do litice? Zašto ti, koja želiš da budeš svoja, a ne on, koji
ne zna ko je?
***
Jedan sam od pasa koji vole da gledaju dok grmi, isto kao i ti.
Tako izgledamo neustrašivo i nepobedivo, dok smo lomljivi poput
čaša. Uzdisaji su nam mirni, princezo. Moram da ti priznam samo
jedno: više sam voleo tvoju plavu periku nego roze. I više volim zelenu
haljinu od crne. Ali uvek si mi bila lepa, ne zaboravi.
Ta svirepa noć. Bura nije slala talase postepeno, već nam je sručila
iznenađenje. Grmljavina mi se usadila u svest jer u trenu kada je
munja blesnula poslednji put i kada su se vrata otvorila uz tresak,
meni su oči prestale da funkcionišu. Obuzelo me je slepilo.
Prepoznao sam njegov hrapav i gladan glas. ,,Dokle ćeš da me
sramotiš?“, siktao je. Onda sam čuo tup udarac i pad stolice. Nisam
znao na koju stranu da zalajem, a kamoli gde da ugrizem. Sve je bilo
tako brzo i odjedared. Zacvileo sam, osećajući se bespomoćno.
Nakon udara o laminat i zvuka vuče nečega, čuh zatezanje konopca
i lagan šamar. ,,Tata...“ Nisi plakala, odlučnost je odjekivala
iz tvojih glasnih žica i glas ti je postao pravi ženski. ,,Mene će da
boli još malo, ali tebe će ubijati polako“, izgovorila si, ne želeći mu
zlo, i onda sam shvatio. Otvaranje šlica, a potom mlitavi zvuk začinjen
mirisom iz tvojih usta. U tom mi trenu beše drago što postadoh
slep jer ne bih podneo toliku ljudsku okrutnost. Nisi zavrištala kao