Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 74

72
Marjan Manja
da smiriš. Izgledao je odvratno, ne zbog svoga izgleda, već zato što
sam osetio njegov karakter, koji kao da se oslikavao na njegovom
sveže obrijanom i kremastom licu. Ni reč u vazduhu, samo ponor u
očima, a potom blesak univerzuma. Video sam da si se odbila o patos,
te sam u momentu skočio i zarežao. Izvini što nisam promislio bolje.
Pseći ugriz mu nije mogao ništa, pa me je šutnuo i odvalio preko
celog sobička. Nisam mogao da prestanem da režim, a onda...
Video sam kako te gleda, Alisa. Te oči nisu nit ljudske nit mojih
vrsta. Taj je pogled sekao sve dubine duše i lomio svaku grančicu
postojanja. Urezao se čak i u srce moje. ,,Ti si dečak“, siktao je kroz
svoje uredne zube, ali te je mazio. On te je brižljivo dodirivao dok je
rečima kudio. Nisam ga razumeo – ma, nisam ni želeo – već sam poslednjim
atomom ponovo skočio.
Volim kada zajedno šetamo parkom, ja slomljene noge a ti slomljenog
srca. Neke su boljke nevidljive za oči sveta. Nisam ti tada
hteo reći, ali i ja sam bio zlostavljan u tim parkovima – zato što sam
slabiji. Ali sam ih opet voleo jer sam video da te leče. Nisam mogao
nikoga da zaštitim, a ti si se uvek pitala zašto ti idem uz nogu. ,,Tako
poslušan pas“, komentarisali su. ,,Nakaza“, lajali su. Spuštao sam
njušku kao ti pogled.
***
,,Žao mi je...“ Plakala si. ,,Žao mi je, Riki...“ Jedva sam pomerao
noge, užasno su bolele, ali tvoj mi je zagrljaj davao snage. Znao sam
da jedva dišeš, da ne želiš da dišeš. Mi smo bili jedno. Ja sam proživeo
tvoj bol i to što te je tukao, a potom nežno milovao. A ti moj, od
njegovog gaženja i bacakanja kada nisam hteo da mu pustim ruku
koja te je dirala gde nije smela. Nisi, draga moja, primetila moju suzu
jer neko je morao da bude oslonac, zar ne? Moje oči, iako povređene,
uvek su ti govorile da postoji nada.
***
Oporavio sam se i počeo sam da hramljem nervozno oko tebe.
Mrzeo sam to ogledalo jer si ga stalno gledala i mislila da si ružna.
Lajem, da. Ma, razbio bih ga pa nek mi šape krvare čak i sada! Ali
tada sam znao šta ti fali. Zavukao sam njušku u ormar i pronašao je!
Bacio sam je ispred tvojih nogu i konačno ugledao sjaj u tvojim
očima. ,,Riki...“, uspela si da izustiš, a potom si je odmah navukla