Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 63

Njegove mačke 61
njih. U stvari, ni Grej nije loš, samo, eto, on je glavni otkad se Garča
penzionisao. Da ti kažem, dostigô je taj šta je hteo… Nema veze to
što je sav nikakav i siv i što nema grivu kô Hugo. To sve nema veze.
On je možda prilika. Ako nema niko bolji. Mada... I ja ti nešto pričam...
Batali ih, malecka. Ko zna šta se tu dešava, nađi si nekog svojih
godina. Aj’, ćao, odo’ gore. Malo sam umoran.
Ljuba: Kakva priča... Mislim da posle ovakve priče neću moći da
zaspim.
Meda: Pamet u glavu i zovi me da ih razjurim. Ponekad ne čujem
dobro.
Meda odlazi. Iza zida viri njuškica.
Gizmo: Hej, Ljubo, psss... Jel’ ti otišô kerber?
Ljuba: Ma, jeste... Jesi li dugo tu? Šta si čuo?
Gizmo: I sve i ništa. Neki bol i neka slava... Kao kad ljudi gledaju
film… I, evo, već sam zaboravio... Ajmo preko krova do Pivare, sakuplja
se ekipa. Biće ludilo.
Ljuba: Odličan predlog, druže. Ajmo.
Ljuba i Gizmo odlaze. Sa druge strane kapije nailaze Hugo i Grej.
Jedva dišu jer su dugo jurili.
Grej: Kretenu! Uvek sve upropastiš! I sad je otišla...
Hugo: Pa, ti je stigni.
Grej: Kao da me je briga. I onako je sve u ovom komšiluku moje.
Hugo: Sve je tvoje, samo ti nisi svoj.
Grej: Prebiću te opet.
Hugo: A kad si me prebio?
Grej: Sve dok mali Spajki misli da jesam, svi će misliti da jesam.
Idi odavde.
Hugo: Pa, mali Spajki sad misli i da sam kastriran. Zato je i otišô –
da kaže svima.
Grej: Odlično. A sad idi i ostavi me sa mojim mačkama.
Hugo: Kojim mačkama? Ovde smo samo ti i ja! Osvesti se. Pogledaj
oko sebe. Smešni smo.
Grej: Ti si smešan.
Hugo: Pa, ako sam ti smešan i jadan, onda nemoj da sediš ovde sa
mnom, nego idi nekud drugde. Ja sam se previše umorio od jurcanja
i ostajem ovde.