Pismo za Estebana i druge priče August 2020

Koža u kojoj živim 331 „Zanimljivije bi bilo da je stao na pola, da je barem ostavio dlake.“ Antonije je rekao: „Da, to je najzanimljivije, kad nije ni muško ni žensko, kad je i muško i žensko... Znaš li ti šta je interseksualnost?“ „Non-binary.“ „Ne to, to nije...“ „Misliš, nema veze sa seksualnošću?“ „Ma, non-binary sam oduvek, ali interseksualnost, to je zanimljivo. Znaš da je Gor Vidal kad su ga pitali s kim je izgubio nevinost, muškarcem ili ženom, odgovorio: ’Bio sam previše pristojan da pitam.’“ „To je baš lepo“, kaže Klara. „Da“, kaže Antonije i odmah po završetku tog razgovora napiše ovu priču, nazove je „Koža u kojoj živim“, a onda je pošalje Klari. Međutim, pošto je promenio imena aktera i još neke detalje, Klara nije prepoznala da se u priči radi o njemu. Samo je rekla da kraj ne treba da bude takav da se glavni lik razotkrije u njemu, pa je Antonije odlučio da priču nastavi. Sećao se kako mu je smetalo kad su njegovi drugovi poverovali kad su pročitali ono što je napisao. Sada mu je smetalo što Klara nije mogla da poveruje, reč „priča“ uvukla se između njih kao da je značila „izmišljotina“. Antonije nije lagao kad piše, pisanje je uvek bilo mesto iskrenosti, koje je iskupljivalo čitav lažni život koji je vodio. Pomislio je: „Da li je rešenje da bar pišem iz kože u kojoj živim, da li je, Klaro?“ Onda je napisao: „Fikcija je istinitija od stvarnosti, fikcija je jedina istina.“

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 333