Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 332

330 Dragana Popović
Jednog dana posle predavanja, kad je sa Klarom izlazio sa fakulteta,
prišla joj je jedna poznanica i čestitala. „Udaješ se?“, pitao je
Antonije. „Da“, rekla mu je Klara, „trudna sam.“ Klara je otišla u
drugi grad i rodila ćerku. Antonije je i dalje bio u vezi sa Irinom. Pomislio
je da i on treba da dobije dete, ali mu je doktor rekao da su
šanse za to gotovo nepostojeće. Samo nekoliko dana nakon tih doktorovih
reči, Irina je ostala u drugom stanju. Laknulo mu je što je
dobio ćerku, pošto je sve vreme strepeo da bi ako bude muško, nasledilo
i njegove grudi. Za svaki slučaj, izvršio je i DNK analizu.
Dete je bilo njegovo.
Mada je bila srećna što je dobila unuku, njegova majka nije mogla
da podnese Irinine roditelje ni Irinu, a ta netrpeljivost je bila obostrana.
Neprekidno su nastajale svađe, kojima se Antonije pomalo
čudio jer su izbijale zbog najbanalnijih razloga, a često i bez ikakvog
razloga. Irinina majka bi rekla Antonijevoj majci: „Kupila sam posteljinu
Irini i Antoniju, jedva sam našla pošto im je krevet neuobičajenih
dimenzija“, na šta bi Antonijeva majka iznervirano
odgovorila: „I ja sam im kupila posteljinu, ali je normalne veličine,
i odgovara, isprobala sam, pokaži je, Antonije, donesi, od damasta
je, zašto je nisi pokazao!“, pokušavajući da i njega uvuče u konflikt.
Ta čudna netrpeljivost, bar je Antonije tako mislio, proisticala je iz
nevoljnog zaključka njegove majke, koji je ona na sve načine pokušavala
da sakrije i od same sebe, da je Antonijev i Irinin odnos pogrešan,
sasvim pogrešan. Zbog toga je gotovo sa mržnjom tražila reči
koje će najzad iskazati da Antonije ipak jeste za takav „normalan“
odnos. Tako se i Antonije pretvarao da je sve u najboljem redu – po
ugledu na sopstvenu majku.
Nakon tri godine braka Klara se razvela. Tvrdila je da je lezbejka,
potom da je ne privlači nečiji pol, nego ličnost. Sve češće su razgovarali
telefonom. Irina je bila sumnjičava, ali Antonije na to nije obraćao
pažnju. Jednom je sa Klarom pričao o Almodovarovom filmu
„Koža u kojoj živim“.
„Nije mu to neki film“, rekla je Klara, „ja više volim ’Sve o mojoj
majci’...“
„Ali je dobra ideja“, rekao je Antonije, „tako da sasvim promeniš
celo telo, iz jednog pola u drugi...“