Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 33

Pojedinosti u prikazu lica i tela 31
„A presvlačiš li se?“
„Molim?“
„Oblačiš li najlonke i tako?“
„Zaboga“, rekao mu je Mane, „ne možeš o trans osobama da
razmišljaš kao da su izašle iz Almodovarovih filmova. Ne oblače
se sve žene kao kurve, pa onda ni muškarci koji su žene ne moraju
tako da se oblače. Ja sam, jednostavno, dovoljno ženstven i bez
toga. Nema potrebe da nosim ništa preterano žensko. Nije ni da
se oblačim kao fudbaler“, nasmejao se.
Vladimir je počeo da mu svake večeri šalje mejlove. Pisao mu
je o umetnosti, o modi, o životu uopšte, ničim se ne dotičući ičega
seksualnog, ali je, namernim ostavljanjem po nekoliko proreda između
reči, igrom tamnog i svetlog sloga, oblikovao figure po pismima,
koje su prikazivale faluse i nage dečake. Morao je to da
radi u Vordu da bi se obrisi tih stvari sačuvali. Mane nije znao da
li je u pitanju nekakvo roršarhovsko učitavanje ili mu Vladimir
zaista šalje vulgarne slike, umetnute u uljudne, fino napisane poruke.
„Ne mogu sad da imam dečka. Hoću da se posvetim svom
radu“, rekao mu je Mane.
„Ali ipak ćemo izaći?“
„Možda.“
Mane je po ceo dan crtao. Bio je na primenjenim umetnostima,
kao i polovina momaka (a i polovina žena) sa kojima je Vladimir
ikada bio. Slao mu je svoje crteže. Radio je jedan ciklus crteža o
putovanju u London. Rekao je da je to njegovo viđenje Londona,
ali na slici se videlo Manetovo lice, oči koje presecaju putevi, Pikadili
koji se ,kao pauk diže na osam Manetovih nogu i ruku, Manetova
kosa je proticala umesto Temze, on i grad su postajali
jedno, polako su se stapali.
Poljubio ga je usred dana ispred „Cvijete Zuzorić“. Bilo je
leto, ljudi su prolazili. Niko nije čudno pogledao. Mane je previše
ličio na žensko na prvi pogled, a niko nije piljio u par koji se ljubi
na klupi. Vladimiru je to prijalo. Toliko puta mu se desilo da se