Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 321

Ruža pod impastom
319
sačinjen od najnežnijih tonova crvene boje. Gledao je u njega nekoliko
sekundi, potpuno hipnotisan. Stranac se nasmešio i Dačina kolena
su ponovo zaklecala. Bio je to onaj isti topli osmeh koji je skinuo
prvi sloj boje sa Dačinih obraza. Osetio je kako mu srce lupa sve jače
i kako iz dubine grudi nešto klija ka njegovoj koži. Ruka, snažna i
prepuna sjaja, bila je na njegovom vratu. Klizila je uz vrat ka bradi i
topila svaki sloj pod sobom, a onda stranac privuče njegove usne svojim
i – u tom trenutku eksplozija. Sjaj koji je držao u sebi toliko dugo,
bleštao je zaslepljujuće. Kada su se oči navikle, svi su mogli da vide
cvet koji je nikao iz Dačinih grudi. Trnovita ruža išarana svim bojama
duge isijavala je intenzivnim nijansama, dok je stranac bio u Dačinom
zagrljaju.
Izlazak sunca označio je novi dan. Prvo jutro bez trulih, buđavih
slojeva koji vuku uglove njegovih usana nadole. Poput ruže koja je
rasla iz njegovih grudi, Dača je bio spreman da sija raznobojnije, dok
ga je trnje štitilo od sivih četaka koje bi zalutale do njegovog tela.
On je sijao za sve one koji to nisu mogli.