Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 288

286 Mirjana Dimitrijević
će izaći i pokvariti nam užitak. Osećam kako me stvorenje napušta.
Ostavlja me samu u sobi da se borim sa sećanjima i demonima.
Sunčevi zraci mi miluju kožu, greju svojim ručicama i mame
osmeh na lice. Uživam u trenu slobode, koji neće dugo trajati. Uskoro
ću morati da se vratim u svet koji nameće granice i zabrane, da ponovo
živim u lažnoj harmoniji sa nametnutim pravilima.
Želim da se vratim nekoliko minuta ranije u bezbrižnost i svoje
Ja. Dodirujem svoje dlake na nogama diveći se lepoti neobrijane
kože. Ako mi dlakavo biće ponovo dođe sledeće noći, moraću da mu
se zahvalim za parče pružene slobode i ljubavi. Zvoni telefon u drugoj
sobi, ali neću da kvarim doživljaj. Biće vremena da opet budem
tuđa, sa licemernim osmehom kao u klovna. Nastaviću da letim na
krilima snova u kojima ću se ljubiti sa ženom.
To nikada nikome neću priznati, pa makar me napadala sva dlakava
čudovišta ovoga sveta! Idem da spremim doručak, pa da nahranim
svoje telo, gladno od vreline u sebi.