Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 280

278 Nikola Jovanović
vode i počelo da lovi. Od majmuna biljojeda postali su mesožderi.
Monolit ih je tome naučio. Tu je, naravno, i čuvena scena u kojoj
ovaj sada mudar Gledač Meseca baca kosku uvis i ona leti do budućnosti,
u kojoj postaje satelit i prati ljudsku evoluciju.
Ridli Skot u svom filmu takođe govori o Inženjerima i o tome
kako su pokušali da ponovo ožive boga. Njihov prvi bog, koji im je
podario mogućnost da seju život i eksperimentišu sa njim na drugim
planetama i u drugim civilizacijama, bio je nešto nalik Ksenomorfu
– Ejlijenu, čudovištu u filmu, i najverovatnije njegov predak. Uz
pomoć tog svog prvog Ksenomorfa su se razmnožavali. Nažalost,
njihov bog, biće koje su obožavali i kome su se molili, umrlo je i oni
su od njegovog genetskog materijala pokušali da naprave novo božansko
biće, što je rezultiralo crnom tečnošću koja stvara život i stvorenje
koje obožavaju, ali je ono ovaj put nasilno, a život koji stvaraju,
stvara ubilačke mašine nalik Ksenomorfima.
Podstaknut time mogu reći takođe da je činjenica da se i mi kao
ljudska rasa sve više pretvaramo u ono što je Artur Klark govorio,
što je i Ridli Skot prikazao u svom „Prometeju“: da i mi sami postajemo
kao vantelesni vanzemaljci, sejači znanja i veština. Sejači života
na drugim planetama i galaksijama. Možda još nismo na tom stadijumu
da putujemo u druge sisteme i galaksije, ali svakako menjamo
svoju sredinu velikom brzinom.
Toliko od mene zasad. Idem sada da gledam veštačko Sunce sa
Jovanom. I isprobam emanator.