Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 274

272 Suzana Miković
Zagrlili su se, ali samo ovlaš. Na trenutak je delovalo da su u dilemi
da možda nije sve tako kako izgleda. Ali odustali su od ideje koja je
sinula i otišli. Svaki svojim putem, kojim se ide u svet tuđih snova,
ali vođeni nadom da će u novom traganju naći sveti gral, sebe.
Izvadio je beležnicu i krenuo da piše. A iz pozadine su ga milovali
Bitlsi „…all you need is love, love…“
Borislav je inače bio poznat po svojoj veštini pisanja rođendanskih
čestitki i posveta. Pre svake narudžbine praktikovao je da sasluša
priču klijenta i često je pitao kako se oseća kada je sa osobom za koju
naručuje čestitku i koje su mu reči opis za nju. A onda bi se uneo u
želje, kratko i upečatljivo opisao i vešto okovao u zvezde slavljenika.
Voleo je da usreći druge, ali sada je shvatio da ma šta uradio, ipak
neki ljudi neće biti srećni i da to nije merilo njegove vrednosti i kapaciteta
da drugom pruži radost.
Napisao je: „Zdravo. Ja sam Borislav. Možda niste dobro čuli sve
ove godine, a sada vam pišem da možete naglas da pročitate, ponovite
i čujete više puta. Volim vas i mogu da poštujem to što niste pokazali
da me prihvatate, ali neću poštovati nepoštovanje. Boriću se.
Moj partner je Saša, nije Saška, ni Aleksandra, kako govorite drugima.
I sebi. I meni. Dali ste mi izbor i mogućnost da živim i ovim
preuzimam odgovornost za svoj izbor, koji me čini potpunim.“
Nasmejao se, uzeo telefon i krenuo da ukuca broj i prepiše poruku,
ali pre toga na sledećoj stranici svoje beležnice zapisao je:
„Buđenje iz dremke mog sna.
Reč autora:
Zahvalan vetrometini u sebi, na kojoj sam pronašao ljubav.”