Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 249

Situacija
247
„Navuci pantalone, ludačo!“, viknuo sam i konačno ustao sa
kauča.
„Ti da ćutiš, pederu!“, odgovorila mi je Mirjana.
Tad, ne znam ni sam zašto, i ja sam u sekundi skinuo pantalone,
uperio svoj landaravi penis u Mirjanu i rekao:
„Šta čekaš, buckasta? Baci se na posao.“ Zašto sam to rekao –
nemam pojma. Ni o čemu nisam mislio. Samo je izletelo u trenutku.
Svi su gledali u nas i smejali se. Mirjana je skočila na mene i ponovo
sam se našao na kauču. Bila je jača. Sramota. U toku borbe je njeno
međunožje dodirivalo moj penis. Bilo je upaljeno, vrelo. Razdvojili
su nas neki ljudi sa žurke. Navukao sam pantalone i pogledom tražio
Anu. Nigde je nije bilo.
Ana me je čekala kod kuće. Razgovarali smo. Sve mi je rekla.
Nisam mogao da pređem preko svega. Raskinuli smo. Sad je, koliko
znam, ponovo sa Mirjanom. Ja otad – ima tome skoro dva meseca –
nisam bio ni na jednoj žurci i već ozbiljno razmišljam o tome da se
preselim u neki drugi grad.