Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 225

Mrtva ljubav nikad ne umre
223
Sutradan je cela škola znala da se Klara predstavlja kao Klarens
i zavodi devojčice. Darja je na naslonu Klarine stolice nezgrapnim
crvenim slovima ispisala: „Lezbača! Čuvajte se!“ Na školskom odmoru
Klaru izbegava ceo razred. Sašaptavaju se, gledajući je izopštenu.
Kikoću se, pokrivaju usta dlanovima, zure kao da im kažiprsti
rastu iz očiju. Klara šeta kao da je nije briga. Sa drugog kraja školskog
dvorišta prilazi joj Silvija. Otvara kesicu bombona i ponudi je.
„Voliš višnje?“, pita je.
Klara je gleda sumnjičavo. Silvija uzima bombonu, sa užitkom je
prevrće po ustima, pa je zagrize i slasno proguta sirup od višnje.
„Veruj mi, višnje su bolje od aspirina!“, kaže Klari. „Nemoj da te
boli glava zbog gluposti, uzmi višnju, imamo celo pakovanje!“
Klara obazrivo uzme jednu, ne skidajući oči sa Silvije.
„Ja uvek uzmem dve“, nastavlja Silvija. „Višnje su najslađe kad
rastu u paru. Dobro, bombone nemaju peteljku, ali ja zamišljam da
imaju.“
„Čudna si“, izusti Klara najzad.
„Znam“, kaže Silvija, „i ti si se meni oduvek sviđala.“
***
Pre nego što će umreti, Silvija je poslala Klari svoj poslednji san.
Njih dve imale su običaj da razmenjuju snove kao što su im očevi
razmenjivali značke u vreme kad im ćerke još nisu bile ni u semenu.
Nekad bi zajedno sanjale kako dišu pod vodom i hvataju se u kolo
sa drugim vodenim ženama.
„Sirene!“, govorila je Silvija. „Opet smo ih našle!“, obradovala
bi se pri svakom susretu kao da je prvi.
„Ma, kakve sirene!“, razuverila bi je Klara brzo. „Pogledaj, imaju
noge, sve do jedne!“
„Ali do maločas su imale peraja! Šta si uradila? Vrati nas u san o
sirenama!“ Da nije pod vodom, Silvijino bi se lice skvasilo od suza.
„Nema nazad“, kaže Klara. „Ukrala sam im glas, to je sve što imaju!
Hajde!“ Hvata je za nadlakticu i vuče je kroz vodu u naredni san.
U narednom snu tela su im skliska i pomešana, kao da obe dišu
pod istom kožom. Proždiru se jezicima, sirup boje višnje curi um iz
nabreklih usana, pada na bradavice, puni pupak. Silvijin dah je lepljiv
kao šećerna vuna, Klara ga obmota oko kažiprsta i posisa ostatke.