Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 196

194
Dunja Milanković
Amife inače ne trepću, tako da sigurno pobeđuju u tom takmičenju
i većina ljudi to smatra jezivim. Ali ja sam se ranije sretala sa
njenom vrstom, tako da sam se već navikla na to i meni to nije bila
neka nova informacija. Ipak, intenzitet njenog pogleda me je malo
iznenadio. Kod Amifa je uvek bilo teško pročitati šta misle i kako
razmišljaju jer znaju dobro da sakrivaju emocije i imaju dobro pokeraško
lice. Ali imala sam osećaj da je ona iz nekog razloga mnogo
zainteresovana za mene i moju pojavu generalno. Što je bilo čudno,
jer sa njom dotad nisam razmenila nijednu reč i viđala sam je samo
u prolazu.
„Naučila sam da je nekad bolje ne znati. Tako ne moram da se
teram da pijem i neću te uvrediti time što odbijem da pijem to što mi
daš. Nekad je bolje živeti u neznanju“, odgovorila sam, a Vidija je
klimnula glavom i sela preko puta mene. „Istraživanje je pokazalo da
su ljudska bića vrlo radoznala, pa me je tvoj odgovor iznenadio. Vidim
da će ovaj razgovor da me zabavi.“ Pogledala sam je začuđeno, pokušavajući
da shvatim šta je time htela da mi kaže.
Nažalost, njeno lice mi nije pomoglo, izgledala je isto kao i kad je
ušla, sve sa njenim plavim očima i bledom bojom kože, skoro belom.
„Ja nisam ovde da zabavljam ljude. Ako hoćeš tako nešto, idi u pozorište
ili bioskop. Ili pronađi nekog stand-up komičara i njega slušaj“,
na kraju sam odlučila da odgovorim, ali moj odgovor nije izazvao nikakvu
reakciju kod nje. „Nisam mislila ništa loše pod tim. Zapravo
sam ti dala kompliment. Da li ti je poznati termin Amifin san?“ Trepnula
sam, iznenađena njenim pitanjem. Jel’ moguće da je razlog za
ovu situaciju njena sposobnost da vidi blisku budućnost? Nema tu
sposobnost svaki Amif, ali mnogi imaju i koriste je redovno. „Znači,
razlog zašto si ovde je to što si videla ovaj trenutak u budućnosti i
odlučila da ga ponoviš?“ To ima smisla, Amifi su jedni od vanzemaljaca
koji dosta prate logiku. Time se ponose kao vrsta. „To je istina.
Videla sam u mojoj budućnosti da će ovaj susret dovesti do interesantnih
puteva i opcija“, priznala je Vidija bez srama i nisam mogla
da odolim da se ne nasmejem. „Oportunistička kopilad“, rekla sam
naglas i Vidija me je pogledala i podigla obrvu. „Nisam sigurna da li
si time htela da me uvrediš ili da me pohvališ. Mene ili moju vrstu.“
Samo sam se zlobno osmehnula i nastavila da pijem mleko u tišini.