Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 186

184
Marko Marčec
od kuća. Tvoje, ne sumnjam. Pribio sam se uz ogradu i video da je
krenuo ka zadnjim vratima, valjda da ih obija. Odjurio sam odatle u
šoku, sad bez sumnje shvativši da imam posla sa pravim almodovarovskim
zlikovcem. Nikad više kombinacije, obećavam. Dokopavši
se glavne ulice, okrenuo sam policiju. Taman što sam rekao gde da
dođu, osetio sam poznat stisak iza leđa i čuo naređenje da mu predam
telefon. Zapretio mi je da ima nož, tako da ne činim ništa, već da u
tišini idem kuda me on vodi. Prešli smo užurbano isti put unazad,
pribijeni kao sijamski blizanci, i došli do njegove kuće.
„Trebalo je da znam. I učinilo mi se da sam te danas više puta
video“, počeo je pošto me je ne baš fino ugostio.
„Ne znam o čemu pričaš, ja ovde blizu živim, slučajno sam se tu
našao!“
„I slučajno si se provukao do zadnjeg ulaza za mnom, jelda? Ti
imaš neke veze sa njim, trebalo je da znam čim si bio onako loš
sinoć.“
„Molim te, ne znam o čemu pričaš, samo sam te slučajno ugledao
i bilo mi je čudno, nisam ni znao da si to ti. Samo me pusti i obećavam
ti da ništa neće biti.“
„A koga si sad zvao?“
„Nikoga, mene su zvali.“
„Ko te je zvao?“
„Pa...mama me je zvala, zabrinula se.“
„A ti bezveze šetaš tako u dva ujutro.“
„Imao sam još jednu kombinaciju. Ja sam veoma besraman.“
„Mama te zove dok si u kombinacijama?“
„Slušaj, ja sam siguran da nisi hteo ništa da mu uradiš, to je sve
tvoja stvar, meni nije ni u interesu da pričam bilo šta i da se time bezveze
autujem.“
„Siguran si da nisam hteo bilo šta kome da uradim? Njemu? Znači
znaš. Trebalo je da znam kad sam video da je neko već otvorio poruku
koju ja nisam. Samo mi reci šta ti imaš sa njim.“
Morao sam da mu sve ispričam, bio je naoružan. U početku je delovalo
kao da mi veruje, ali mu je brzo postalo neuverljivo da se toliko
cimam oko nekoga koga ni ne znam, pa je i dalje bio ubeđen da
imamo neke veće veze. Rekao mi je da želi da bude sa tobom, da ti