Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 172

170
Vladimir Petrović
„Da dogovor napravimo“, rekla je tad moja majka. „I da budemo
načisto. On je nastran“, rekla je toj devojci. „Voli muškarce, tebe
nikad neće voleti. Ti si trudna. I ako sam te dobro razumela, ti tog
čoveka voliš, ali on tebe ne voli i ne želi to dete.“
Nas dvoje smo ćutali. Majka je to iskoristila i nastavila da govori:
„Da se i jedno i drugo ne zlopatite, vaš brak je najbolje rešenje. To
dete će imati oca, ja unuče, vi jedno drugo. Ispomagaćete se, živećete
zajedno, imaćete nekog pored sebe. Ako se i ne volite, jaka stvar. Ne
volim ni ja svog muža, pa šta? Proveli smo više od trideset godina
zajedno. I šta nam fali?“
Kako smo nas dvoje i dalje ćutali, majka je to shvatila kao pristanak.
I zaista, bio je to pristanak. Majčina priča je pila vodu, ajde da
tako kažem. Ili mi se barem tako činilo u tom trenutku.
Čini se da je to tako i sad. Ili barem dobrim delom. Ona je dobra
žena, dobra majka svom sinu, našem detetu. Živimo dobar život, pogotovo
otkako mi je majka umrla. Uspeli smo da podignemo novu
kuću, da stvorimo veliko domaćinstvo. I da lepo živimo od njega.
Nikada se ne svađamo, ali nikada i ne govorimo ništa. Lažem, govorimo
o svakodnevnim i običnim stvarima, o onome šta treba da se
uradi tog dana, o novcu koji nam je potreban, o školovanju našeg
sina. Ali ništa više od toga. Naročito ne o onome što nas određuje. I
o onome šta nam svih ovih godina nedostaje. O tome nismo progovorili
ni reč od onog razgovora sa mojom majkom. Prihvatili smo to
i zaćutali. Računamo valjda da o tome ne treba da se govori. A bilo
je trenutaka za to. Ponajviše onda kada smo jedne večeri zajedno gledali
jedan Almodovarov film na televiziji. Danima posle te večeri me
je posmatrala. Kao da me je tim pogledima pitala nedostaje li mi to?
Ono što smo videli na filmu.
Nije me to pitala. Nisam joj ni ja ništa rekao. Mada, mislim da ona
zna sve. I kako se nalazim sa drugima, i kako pokušavam da se nekako
rešim svog očaja. Postalo je to lako, pogotovo otkako je došao internet.
Uostalom, ti to sve već znaš. Tako smo se mi upoznali.
Jedino što ne znaš, jeste kako to zapravo izgleda. Džabe ti ja sve
ovo pričam. Nemoguće je to shvatiti. Mi nikad nismo spavali zajedno,
nikada se nismo poljubili, ako se ne računa ovlašni poljubac na
našem venčanju, nikada nismo rekli jedno drugom neku lepu reč. Baš