Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 165

Lepotica 163
koje nisam znala da cenim. Plakala sam dok je nebo počinjalo da
ključa i postajalo sve tamnije. Gledala sam sa oduševljenjem kako
postaje teško i tečno. Uzburkani, modri okean srušio se na mene
svom silinom. Nisam ni trepnula kada me je samleo. Više se nisam
sećala ni jedne jedine stvari u vezi sa tobom. Tonula sam duboko u
ambis ili sam, možda, letela kroz vasionu, bilo je teško odrediti. A
onda, sasvim nenadano, usred te plave pustinje, našla sam nadahnuće.
Nisu mi bile potrebne ni četkice ni platno da bih stvorila ono što
moram. Kada budem završila, više me neće biti. Na mom mestu
ostaće slomljeni cvet, koji će svake Nedelje cvetati u drugoj boji.