Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | страница 152

150
Jasminka Nikolić
Sreli smo se pri kraju osamdesetih, slučajno, na ulici. Znala sam
da sam među retkima kojima se usuđivao da bude privržen i da im
veruje. Još dve-tri moje drugarice i ja smo imale tu privilegiju. Uvek
mi je ličio na malo pseto zalutalo na ulici, preplašeno, na silu umiljato
kako bi bilo kome skrenulo pažnju na sebe, ali oprezno na svaki nagliji
pokret.
Bili smo u blizini stana u kom sam tada stanovala i pozvala sam
ga na kafu. Sedeli smo dugo. Ispričao mi je kako je diplomirao pre
roka, kako mu je prosečna ocena bila 9,8 a diplomska desetka, kako
su ga još na trećoj godini profesori vrbovali da ostane da radi kao
asistent.
„Pa, zašto nisi?“, upitala sam potpuno začuđena.
„Ma, nisam mogao zbog keve. Počela da kuka kako će ona sama
ovde, kao da idem na kraj sveta, a ne na četrdeset pet kilometara.
Kako da je ostavim? Nije joj dobro, naročito otkad je u penziji. “
„Radiš li sad negde?“, upitala sam.
„Trenutno ne. Predavao sam istoriju umetnosti u tehničkoj školi
prošle godine, jedno polugodište, menjao jednu na trudničkom, i kad
se vratila – ništa. A fali im čovek, fali im još jedan profesor, samo
nemam vezu.“
„I šta radiš sad?“
„Pa, ništa. Tu sam. Tražim posao. Konkurisao sam u jednom selu
za nastavnika likovnog pa čekam.“
Rastali smo se tog dana i nismo se videli do leta devedesete. Zakucao
je jednog vrelog julskog dana na moja vrata. Bio je u crnini.
„Kako, kad?“, samo sam upitala.
„Pre deset dana. Operisali su joj žučnu kesu i onda se rana zagadila.
Sepsa. Kažu da se to dešava kad su velike vrućine.“
„Pa, šta ćeš sad? Radiš li u onom selu?“
„Ma, ne. Radio sam i tamo jedno polugodište, pa su onda roditelji
počeli zbog nečeg da se bune i morali su da me otpuste.“
Nisam više ništa pitala.
Sledeće dve godine dolazio je kod mene bar četiri puta sedmično.
Na ručak. Posao nije mogao da nađe, majčina penzija, kojom su se
izdržavali, bila je zakopana sa njom, a on je tih godina i leti i zimi
stajao na pijaci i prodavao prvo cigarete i šibice, a kasnije i sitnice iz