Pismo za Estebana i druge priče August 2020

141 Darko Jovanović IZBAČENE SCENE IZ ŽIVOTA JEDNOG ONANISTE Ne znam šta da radim sa sobom. Osećam kako mi srce iskače iz grudi – ta neverna kučka me izdaje svakodnevno – u prevozu kad su mi blizu svi ti nabrekli šlicevi, kada se tiskamo i tako smo bliski da udišemo jedno drugo, na klupici dok mu pružam cigaretu, a onda nastavljam ka javnom toaletu, prateći tog anđela širokih ramena i osmeha, u uskom džinsu, sa melodijom u hodu. Čak i kada su dani hladni i prolaze sporo, moje srce ne usporava. Ja nisam čovek bez pasije i moja se interesovanja kreću u širokom spektru: crtanje padajućih zvezda na marginama poezije dubrovačkih petrarkista; komparativne analize knjiških veza Bugara i Srba; maratoni Kadinotove klasične pornografije iz ranih osamdesetih o mladićima koji zaslužuju veliku ljubavnu priču. *** Naravno, u srednjoj školi su me zvali „peder“, ali moj prvi bol je onaj sa muškarcem starijim dvadeset pet godina, koji je vikendom izvodio decu na sladoled, a petkom uveče mene na pust parking. Znao je da me zove „sine“, „brate“ i „bebo“ dok je hvalio vizantijsku lepotu moga lica, a ja u naivnim ekstazama kipeo u slatkom mirotočeniju. Kada sam ga nazvao kukavicom, poželeo mi je laku noć, ali me nikada nije poljubio. Tih dana sam zavideo drugaricama i svim ženama koje ljube svoje muškarce. Bio sam spreman na zavetovanje đavolu za jedan muški poljubac na svojim usnama, samo jedan, pa makar ostao

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 143