Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 101

Seme španske ruže 99
Od udaraca je izgubio snagu da se pomera. Ležao je nepokretno.
Skinuli su mu donji deo trenerke. I gaće. Osetio je pendrek. Gurnuli
su ga duboko. Onda su na red došli oni. Prvo jedan kurac. Onda i
drugi. Pokušao je da okrene glavu. Da vidi. Da kroz krv vidi Stoleta
koji svršava. Toplina. Sperma? Krv? Oboje? Opet je toplo. Na licu.
Smrdi. Slan ukus na usnama. Pišaju. Po njemu. Leži. Čeka da odu.
Čuje njihov smeh. Sve slabije. Onda tišina. Neko prođe. Preskoči ga.
Ili zaobiđe. Svetovi u kojima svako gleda samo sebe.
Oseća bol. Zatim i ruke. Noge. Može da ih pomera. Najzad.
Ustaje. Ne može ni da se uspravi. Noge drhte. Sline pomešane sa krvlju
cure ispred njega. Korača. Sporo. Vuče se. Samo do stanice.
Onda u bus. Stepenice. Stan.
Majčina slika gledala ga je iz rama na polici. Na fotografiji je bila
još mlada, živa, nasmejana i slobodna. Nedostajala je druga polovina
fotografije. Ona na kojoj se nalazio Dragiša. Aleksa je nakon Dragišine
svemultiverzumske smrti iz stana izbacio svaki trag njegovog
postojanja. Lične stvari, odeću, uniformu, fotografije, diplome, priznanja,
ordenje, preostali zlatni plen iz ratova… Ova fotografija je nastala
pre nego što je majka otišla u Španiju. Trebalo je da ide i
Dragiša. Morao je hitno da otputuje na službeni put u AP Kosovo,
tako da je otišla sama. Sa sobom je donela tri stvari. Lepe uspomene,
seme španske ruže, koje je kupila na jednoj tezgi na La Rambli, i
seme malog Alekse. Tako je makar u svojoj glavi smislio. Majka se
vratila u SFRJ i ispričala anegdotu o tome kako joj je u jednom kafiću
u Madridu prišao niski čupavi Španac, koji je rekao da snima filmove
i da bi želeo da ona glumi u jednom. Naravno, bila je polaskana, ali
je odbila. Dragiša se tada samo nasmejao, ali se nekako dogodilo da
se baš devet meseci posle putovanja u Španiju rodio mali Aleksa.
Dragiša je bio najsrećniji i najbrižniji otac. Kako je Aleksa rastao,
Dragišu su počele da nerviraju sinovljevo prenaglašeno mlataranje
rukama, vrckanje dok hoda, tanak glas… Sve bi to Dragiša nekako
progutao, možda bi sumnje koje su u njegovom pandurskom umu
polako sazrevale bile zaboravljene da jednom prilikom nije zatekao
Aleksu kako pokušava da uđe u maminu haljinu, a da je pre toga neveštim
rukama umazao lice majčinim karminom. To je bila kap koja
je prelila čašu. Aleksa je tada dobio prve batine, a Dragiša je tokom