ОСМИ ПАДЕЖ
РЕЧ И СЛИКА УЧЕНИКА
КОСОВСКИ БОЈ
Много је битака на Балкану било.
Ја им не знам ни број.
Али само један је био
Али тамо где крв падне, друже,
Никада више не цветају руже.
Тек понеки божур поље прошара
да неку нову наду дочара.
Косовски бој.
Истор ија наша тешка је,
крвава к'о сабља бритка.
Таква је била и Косовска битка.
Ратници млади (шта да се ради),
одани кнезу и родној груди.
Били су то за понос људи.
И данас тамо мајке црно носе,
и још за шаку мира просе.
И данас Србија одзвања од
мајчиног плача.
Али је жеља за слободом јача.
Народ с поносом чува земљу своју
и прича причу о Косовском боју.
Мина Петровић 7-2
Андрија Милановић, 8-1
Стрип карикатура
ЈЕЗИК МОЈЕ МАЈКЕ
Још од првих дана мојих,
преко песме, приче, бајке,
ја заволех лепе речи
из језика моје мајке.
Погледајте мало боље
на данашње мале ђаке,
као да се не сећају
старих речи своје баке.
Србија је земља моја,
ћирилица наше писмо.
Латиницу сви волимо
ко да српска деца нисмо.
Родитељи, учите децу
да, у овој новој ери,
сачувају поштовање
према језику и вери.
Васпитање моје мајке
у свом срцу радо носим.
Српске цркве обилазим
и њима се ја поносим.
ПЕСМА ЗА СТРОГЕ
МАМЕ И ТАТЕ Не држите децу Само деца умеју
Ово је песма за оне никад под стакленим
звоном. искрено да воле и маштају
Нећете их променити њихове грешке опраштају.
који све погрешно схвате.
Док год српска вера живи Ово је песма за све
и кандило свето гори, строге маме и тате.
ја знам да ће свако од нас
српски језик да говори.
Ивана Тодоровић 7-2
Деца су као птице
јако нежних крила.
Рођена су за слободан лет,
да би их строгоћа
затворила.
својим високим тоном.
Верујем да ће родитељи
схватити,
пре или касније,
од свих правила на свету
дете је највредније.
и строгим родитељима
Ивана Тодоровић 7-2