(prevela Aleksandra Milosavljević, objavila kuća
LOM) za temu ovog zbirnog osvrta, pak, značajna je kao pokazni primer moći (i lepote) implicitnog. Naime, možda iz razloga što je reč o
romanu prvobitno objavljenom baš davne
1940. godine, nije jasno navedena ta značajna
informacija o Singeru, jednom od petoro glavnih junaka ove priče, kao što je u magli (majstorski postavljenoj, održavanoj i nijansiranoj,
doduše) ostavljena i priroda njegovog odnosa
sa prijateljem mu, koji nakon čitavog niza ispada
i poduže istorije izrazito ekscentričnog pa i autodestruktivnog ponašanja završi u ustanovi za
duševno obolele. Naravno, finise kao i narečena
i silna privlačnost i zaumnost neizrečenog lako
je pojmljiva svakom usredsređenijem i inteligentnijem čitaocu. Na sve to, Karson Mekalers
je ovu svoju istinski unikatnu izuzetnost dopunila još jednom tihom majstorijom – naime, Singer, taj samozatajni graver u čijoj tišini se
ogledaju ostali ključni protagonista istog ovog
romana, kao i njegov “prijatelj” su gluvonemi, a
što nas nanovo dovodi do kote priče o marginalizaciji. Mora biti naglašeno da je, i mimo upravo
predočenog, Srce je usamljeni lovac istinski poduhvat i na planu diskretnog čovekoljublja i nepatvorene empatije, kao i da čitalac može
katkad i da zanemi nad rečitošću i zaumnošću
ove odlične studije karaktera i povesti o neumitnim porazima onih koji, dakako, zaslužuju
mnogo više svega, a ponajpre ljubavi i razumevanja.
Za kraj, tu je kraći roman Narcis u vodi,
novosadskog pisca i publiciste Nikole Kitanovića. Narcis u vodi (objavila kuća Red Box) unutar pomenute četvorke tematski i na planu
upotrebljenih i prikazanih motiva daleko je najbliža pojmu i definiciji queer književnosti, ali
sreću kvari sud da je ovde reč i o delu sa ubedljivo najmanje književne i estetske vrednosti.
Narcis u vodi je, ekonomisanja radi, predočimo
to tako, homoerotsko-vampirska priča sa podosta lako kvarljivog (i ovde gotovo posve nepotrebnog) nju ejdž melanža. Kitanović vrlo brzo
u ovom romanu priču o zgodi (i, kako će se brzo
ispostaviti, ključnom doživljaju) u životu novosadske muške prostitutke zavereničkog “umetničkog” imena Mič, u kojoj on biva unajmljen da
provede sedam dana u novosadskom hotelu u
društvu enigmatičnog klijenta, prevodi na teren
fantastičnog i alegorijskog Mič tu stupa u svet
hotelskih soba koje se u trenu preobražavaju u
dno okeana, a klijent Đorđe, vanredno privlačan
i zagonetan, upućuje ga u univerzum svemirskih
(ili kakvih već) ratnika, božanstava u obličju ajkula i ostalih morsko-okeanskih stvorenja… U
međuvremenu, a što nam je predočeno kroz niz
jalovih i samosvrsishodnih ponavljanja, Mič
istrajno pere zube, nakon tuširanja neobrisan
leže na krevet, vagajući da li da upotrebi toaletnu vodu, jede šnicle za svaki obrok…Nejasno
je šta je zapravo Kitanović ovde želeo da postigne, ali, sve i da po strani ostavimo spekulacije
o njegovim namerama, jasno kao dan biva da je
Narcis u vodi nemušti i nepotrebni prozni rad,
čiji autor se, ako već to mora biti učinjeno, ima
biti pohvaljen isključivo na račun zauzdane pretencioznosti, odnosno, na konto svesti da je
proza koji nudi među koricama ovog svog izdanja ipak samo nenadahnjujući i nimalo duhoviti
primer treš književnosti nju ejdž podtipa. A
dobro je znati vlastita ograničenja, zar ne?
Vodič kroz gej Srbiju
57