Ali, pre toga, oprostite, odrekli ste me se
(Što je u redu!),
i zato vas grli nemir
(I to je u redu!),
odrekli ste me se, odricali toliko puta
(U redu je, bre, u redu!),
zaboravili da sam rođen februara, šesnaestog
(F-16),
zaboravili da sam se lepo oblačio,
da sam bio profesor, makar toliko, molim lepo
(i to je to, tako jeste, tako će biti, i tako se zalomilo),
ne, neću doći da bih sakupljao vaše suze
(u čaši je, sada, šardone, gorušice nema),
bio sam tu samo da bismo se rastali
Samo
Da, da, lepo je bilo živeti ovaj svet, lepo,
i tako je lepo opet doći, nekako mnogo lepo,
drugačiji, dolazeći, iznenađen sobom,
tek prosjak, lutalica, beskućnik, ništa,
i neuporedivo lepo je što će me,
rumena od iskrenosti,
ona gledati tako milo, čudesno milo
(Uma Thurman ima ukus mafina od borovnice!),
lepa kao jutro, kao tog jutra dan, bila je, biće,
i tako je lepo osetiti, opet, i opet
(Samo da te osetim, samo sve!)
kroz pocepane rukavice jagodice njenih prstiju na licu, lepo je,
tako grčki, rimski, hrišćanski, bilo je, biće!
ATTENTION, PLEASE:
Konzerva je otvorena, a ni otvarač potreban bio nije
(She’s in parties, It’s in the can),
iako je i on, otvarač, bio lep, lep, tako lep:
a lepo je, Gospode, tako lepo, lepo, leeeepooo...
13